У Савезу самосталних синдиката трговине сматрају да у закону треба да пише да је тај дан – дан за одмор, а не да је „по правилу дан одмора”

 

Запослени у тржним центрима углавном раде недељом и празницима (Фото Р. Крстинић)

У Црној Гори је одлука о нерадној недељи и даље на снази, у Словенији ће, одлучили су посланици, радње бити затворене недељом и празничним данима. У Хрватској је радно време трговина најпре враћено на радно време пре проглашења епидемије, уз неколико изузетака, тако да су радње тамо биле отворене и недељом, али ових дана стиже вест да ће други дан викенда убудуће ипак бити нерадан.

Тамошња влада заправо нуди сасвим ново решење – да део недеља буде радан, али већина недеља у години нерадна.

У Србији је засад непромењена ситуација, пуном паром се ради и у данима викенда. Синдикати сматрају да нерадна недеља ипак не би могла да проузрокује нове отказе, јер у трговини већ постоји мањак радне снаге, али послодавци ипак тако не мисле. Страхују од пада промета и профита, смањења зарада, отпуштања радника у сектору малопродаје, незадовољства потрошача...

Због тога покушавају да пронађу одређена решења која би требало да допринесу растерећењу рада у трговинама, као на пример, да се направи распоред рада, да свака друга недеља у тржним центрима буде радна.

У Савезу самосталних синдиката трговине Србије сматрају да у закону ипак треба да пише да је недеља дан одмора, а не да је недеља „по правилу дан одмора”, како је по важећем закону. Истичу и да захтев да се забрани рад трговина недељом не значи залагање за мање рада, јер по закону радна недеља траје пет дана, седмично се ради по 40 часова, а рад недељом није регулисан.

Радослав Топаловић, председник Савеза самосталних синдиката трговине, подсећа да је у земљи тренутно ангажовано око 250.000 трговаца који у просеку месечно зараде око 35.000 динара, што је мање и од износа минималне потрошачке корпе.

– Неосноване су процене послодаваца да ће бити мањи промет у радњама ако недеља и државни празници буду нерадни дани, јер ће се купци у истом обиму снабдевати радним данима. Купац који је решен да пазари неки производ купиће га или дан раније или дан касније. Зато ти приговори нису утемељени, каже он.

Друго, истиче, укидањем недеље као радног дана неће бити смањена потреба за ангажовањем радника, већ напротив, више радника биће потребно да ради, рецимо, суботом и понедељком, јер ће тада бити и више промета у трговинама.

Топаловић подсећа да почетак и крај радног времена није ствар колективног преговарања него је Законом о раду регулисано да радна недеља траје 40 часова.

Зато овај синдикат тражи да се измени тај закон како би недеља била нерадан дан, а да изузете буду само институције које су од јавног значаја и морају да раде недељом.

Од прве иницијативе прошло је четири године, али синдикати ће је поново поднети, чим се буде у земљи формирала нова влада.