ОДРЖАНА СЕДНИЦА ВЕЋА САВЕЗА САМОСТАЛНИХ СИНДИКАТА БЕОГРАДА

У Савезу самосталних синдиката Београда одржана је трећа седница Већа Савеза самосталних синдиката Београда.

Једно од питања које је разматрано је „ Утицај пандемије на свет рада“ и колико је она изазвала негативне последице како на живот и здравље, тако и на метеријални и социјални положај запослених, пензионера и грађана Србије, али и читавог света.

Председник Савеза самосталних синдиката Србије Љубисав Орбовић, који је учествовао у раду ове седнице информисао је које су делатности највише погођене пандемијом и где је највише радника остало без посла или послато на принудне одморе, о Програму економских мера државе вредних преко 5 милијарди евра, у циљу подршке привредницима, запосленима и грађанима Србије. Истакао је значајну улогу синдиката и колико је синдикат настојао да на адекватан начин заштити запослене у свим делатностима, а посебно у предузећима где послодавци нису поштовали Уредбе и Препоруке Владе Републике Србије.

Председник Савеза самосталних синдиката Београда Драган Тодоровић, истако је да се на првом месту и као највећу вредност мора ценити људски живот и здравље и да се Савез самосталних синдиката Београда максимално ангажовао на поштовању прописаних мера и њиховом спровођењу у синдикалним организацијама грана и делатности у Београду. Ове активности настављају се и даље, али колико год је важно борити се против болести као и за материјалну егзистенцију, врло је важно бавити се психосоцијалним последицама, па ће се у наредном периоду и овом питању посветити пажња.

Чланови Већа Савеза самосталних синдиката Београда упознати су са током судских поступака које је Савез самосталних синдиката Београда води преко адвокатске канцеларије, а у циљу заштите своје имовине. Изражено је разочарење и неповерење у институције система пре свега судове, јер је очигледно да држава намерава да синдикатима одузме право власништва над непокретностима које су градиле генерације радника – чланова синдиката.

На седници је извршено и именовање три потпредседника Већа Савеза самосталних синдиката Београда за мандатни период 2020-2025 године и то:
1. Вида Јанковић - члан Већа Савеза самосталних синдиката Београда и председник Градског одбора самосталног синдиката трговине Београда;

2. Невенка Јакшић - члан Већа Савеза самосталних синдиката Београда и председник Градског одбора самосталног синдиката управе Београда;

3. Душан Богосављевић - члан Већа Савеза самосталних синдиката Београда и председник Градског одбора самосталног синдиката пољопривреде, прехрамбене, дуванске индустрије и водопривреде Београда.

Именовани потпредседници ће бити задужени за одређене области деловања Савеза самосталних синдиката Београда и пратити стање и проблеме у гранама и делатностима када је у питању материјални и социјални положај запослених, остваривање и заштита права запослених, организованост и деловање синдиката и др., и предлагати решења и ангажовати се на реализацији ставова и одлука Већа и Председништва Савеза самосталних синдиката Београда.

Председник Драган Тодоровић, обавестио је да је Савез самосталних синдиката Београда упутио две иницијативе Социјално –економском савету града Београда и то: Иницијатива за утврђивање минималне цене рада на територији града Београда и Иницијатива за очување Апотеке „Београд“ у статусу јавне апотеке чији је оснивач град Београд, а обе иницијативе су прихваћене те су формиране радне групе за ове теме.

БЕОГРАД БИ МОЖДА ТЕК 2023. МОГАО ДА ДОБИЈЕ „СВОЈ МИНИМАЛАЦ”, ПРЕ ТОГА ЈЕ ПОТРЕБНО ПРОМЕНИТИ НИЗ ПРОПИСА

todorovic

Осим Закона о Социјално-економском савету, још неколико прописа морало би да се измени. Иницијатива Синдиката би могла да заживи у најбољем случају — 2023. године.

Савез самосталних синдиката Београда покренуо је иницијативу да „минималац” буде виши у главном граду у односу на просечну минималну зараду у држави. Уколико надлежни уопште прихвате ову иницијативу, први корак је измена неколико закона на основу којих се одређује минимална цена рада у Србији.

Недавно је Стартит Дневник писао о позитивним и негативним аспектима постојања „концепта минималца” и о томе каква је пракса у појединим држава. Михаило Гајић из ЛИБЕК-а изјавио је раније да би можда било добро да минималац не буде јединствен на нивоу државе, већ да се одреди различито за Београд, Војводину, Шумадију, јужну Србију…

Процена синдиката је да у овом тренутку у Београду минималну зараду прима 120.000 радника. Постоји значајна разлика између минималне потрошачке корпе у главном граду где је њена вредност 44.403 динара и просека на нивоу државе — 38.171 динар.

У Србији још увек не постоји могућност да локални социјално-економски савети предлажу и договарају минималац на нивоу локалне самоуправе.

„Уколико већ толико причамо о децентрализацији, наш став је да је ово једно од питања које треба решити. Ако нека локална самоуправа има веће могућности, ако су већи трошкови у граду, онда би оне (локалне самоуправе) морале да имају могућност да ту специфичност искажу и кроз своја акта”, изјавио је председник Савеза самосталних синдиката Београда (СССБ) Драган Тодоровић.

Тодоровић за Стартит Дневник објашњава да би сигурно морало да дође до измене законских прописа, али да је прва идеја Синдиката била да виде какву ће реакцију изазвати код представника власти и послодаваца на нивоу Београда.

„Следећи корак је да упутимо иницијативу Социјално-економском савету у којем седе представници Владе, репрезентативних синдиката, Уније послодаваца, и надлежног Министарства рада. Осим Закона о Социјално-економском савету, вероватно ће још неки прописи морати да предвиде ту могућност”, напомиње Тодоровић.

Као најидеалнију прогнозу када би ова иницијатива могла да резултира променама у прописима, Тодоровић спомиње 2023. годину. Након покретања иницијативе, СССБ мора да пошаље дописе на које надлежни, каже, треба да реагују. Тек уколико иницијатива прође, може се разматрати питање које све законе треба мењати.

Тодоровић додаје да је потребно анализирати економске ефекте иницијативе, колико би предлог Синдиката коштао привреду Београда и како би утицао на остале регионе у држави.

„Наша идеја не подразумева да се по сваку цену нешто деси. Није нам циљ да дође до отпуштања људи или нечега сличног”, наглашава Тодоровић.

Саговорник Стартит Дневника каже да је свестан реакција које ће предлог изазвати у другим градовима у Србији. Упозорава на могућу „замену теза” у јавности, а коју, како каже, очекује. Тврди да њихова иницијатива не значи да „сви треба да дођу у Београд”, већ да људи у Београд свакако већ долазе због тога што је у главном грдау просечна цена рада већа од просечне плате у остатку земље.

У државама попут Данске, Шведске и Италије уопште не постоји минимална цена рада. Тамо постоје две врсте преговарања: на компанијском и на гранском нивоу. Тодоровић скреће пажњу да се у Србији преговара о цени рада само на гранском нивоу а да је тај облик дијалога развијенији у јавном сектору него у приватном.

Намера државе је била да до 2021. године минимална зарада буде изједначена са вредношћу потрошачке корпе па ће синдикати, кажу, наставити да инсистирају да надлежни испуне обећање које су дали грађанима.

https://startit.rs/beograd-bi-mozda-tek-2023-mogao-da-dobije-svoj-minimalac-pre-toga-je-potrebno-promeniti-niz-propisa/

КАКО ДА СЕ УЧЛАНИТЕ?

Ако желите да формирате Синдикалну организацију у вашем предузећу или установи, потребно је да се попуне појединачне приступнице Самосталног синдиката  и да се на заједничком састанку донесе одлука о формирању Синдикалне организације, изабере председник и чланови органа Синдикалне организације.

 

Запослени који желе да буду чланови Самосталног синдиката, а немају могућност синдикалног организовања у средини у којој раде, могу се учланити појединачно и остварити своја права у Савезу самосталних синдиката Београда.

 

Сву потребну помоћ око формирања и регистровања Синдикалне организације пружа Самостални синдикат којем по грани или делатности припада предузеће или установа.