Дана 20.09.2024. године, Секција младих Савеза самосталних синдиката Београда, организовала је акцију на шеталишту испод Бранковог моста, поводом Европске недеље мобилности.
Сваке године, од 16. до 22. септембра, одржава се Европска недеља мобилности, водец́а кампања Европске комисије за подизање свести о одрживој урбаној мобилности, а овогодишња тема је – заједнички јавни простори.
Ова манифестација има за циљ да фаворизује немоторизоване видове превоза у градовима, у односу на аутомобилски саобраћај који користи фосилна горива, а све у циљу унапређења квалитета животне средине у урбаним срединама.
Позивамо све да се прикључе акцији!
Савез самосталних синдиката Београда одржао је 13. седницу Већа Савеза самосталних синдиката Београда. Седници је присуствовао и Зоран Михајловић секретар Савеза самосталних синдиката Србије. Михајловић је чланове Већа упознао са током преговороа око минималне цене рада, истакавши да се први пут преговорима приступило на прави начин. Циљ синдиката је да не преговара о минимналној заради, већ о основној заради, јер тада бисмо уствари преговарали о повећању свих зарада.
На седници је између осталог донете Одлука о одржавању избора у Савезу самосталних синдиката Београда. Одлуком је дефинисанo следеће:
Савез самосталних синдиката Београда одржао је 24. седницу Председништва у Бањи Ждрело. На седници је донета Одлука о одржавању избора у Савезу самосталних синдиката Београда и Одлука о одржавању 43. Радничко - спортских игара Савеза самосталних синдиката Београда. Члановима Председништва је представљен социјално-економски положај запослених у Београду за прву половину 2024. године, као и публикација "Профити и зараде у Републици Србији" у издању Савеза самосталних синдиката Србије.
Минимална зарада у 2025. години биће 53.592 динара и покриваће минималну потрошачку корпу.
То је договорено на данашњој седници Социјално економског савета Републике Србије.
Након седнице, председник Владе Србије Милош Вучевић рекао је да са поносом може да обавести јавност да постоји договор између сва три партнера – Уније послодаваца, репрезентативних синдиката и Владе Србије колика ће бити зарада и да први пут после шест година Влада Србије неће доносити одлуку једнострано.
“Након многих припремих састанака, колегијума за одржавање данашње седнице, рада са председником републике, ми смо постигли договор да повећање минималне цене рада буде за 13,7 одсто, односно да минимална цена буде 308 динара по часу, односно месечно 53.592 динара”, истакао је Вучевић.
Како је додао, то је 457 евра и то је “озбиљно двоцифрено повећање”.
Вучевић је подсетио да овогодишња минимална зарада износи 47.335 динара, што је у еврима 404 евра, а нова минимална зарада ће у еврима износити 457 евра.
„Ако успемо да са председником Србије договоримо велику акцију смањења потрошачке корпе и битних животних намирмица, мислим да ће резултат бити још значајнији за грађане“, казао је премијер.
Одговорићемо подстицајима и према послодавцима, да не буде притисак само на њима, нагласио је он.
Вучевић је подсетио и да сви који користе подстицаје Републике Србије имају обавезу да почетна зарада запослених буде минимална зарада плус 20 одсто.
„Имамо сумње синдиката, у некој мери и оправдане, да то не поштују сви“, указао је он.
Вучевић је најавио да све који су добили подстицаје од државе за отварање радних места чека далеко строжа контрола да ли поштују врло јасна правила и упутства, на то су, како додаје, овбавезани тим подстицајима.
Министар финансија Синиша Мали је рекао да ће резултат ових преговра имати велики утицај и на преговоре наредних година, јер је кроз консензус донета одлука о повећању.
„Још једном имамо двоцифрено повећање, у односу на овогодишње које је било рекордно од 17,8 одсто. То значи да ће вредност радног часа са 271 динар порасти на 308 динара“, казао је он.
Мали је истакао да прелазимо ту границу од 450 евра за минималну зараду. „Ту смо потпуно у динамици да испунимо обећање које смо дали кроз програм „Србија 2020-2027″ да ће минималац бити 650 евра до краја 2027. године“, сматра он.
Министар је открио и да ће од 1. јануара наредне године повећати неопорезиви део дохотка са 25.000 динара на 28.432 динара, дакле исто повећање од 13 одсто.
Мали наглашава да никада мањи број није примао минималну зараду.
„У Србији имате око 114.000 људи који примају минималну зараду, ако узмете да је укупан број запослених 2.360.000 људи, дакле мање од пет одсто људи прима минималац“, наводи он.
Савез самосталних синдиката Србије и УГС Независност су раније за Данас потврдили да ће на седници Социјално-економског савета пристати да се минимална зарада изједначи са износом минималне потрошачке корпе, односно на суму од 53.500 динара.