ОБЈАВЉЕНО У ДНЕВНОМ ЛИСТУ ПОЛИТИКА
уторак, 23.06.2020. Марија Бракочевић

Послодавци више неће морати од запослених да траже рачуне за гориво или за карте у јавном превозу

(Фото А. Васиљевић)

Министарство финансија је 3. јуна донело препоруку према којој се трошак превоза који није документован одговарајућом веродостојном рачуноводственом исправом признаје као расход у пореском билансу, сходно Закону о порезу на добит правних лица. То заправо значи да предузећа више неће морати рачунима од карте у јавном саобраћају или горива да правдају трошкове превоза радника до посла, како би остварили право да не плаћају порез, без обзира на то на који начин они долазе на посао.

И сами запослени убудуће неће имати обавезу да сакупљају рачуна иако је, како подсећају у Савезу самосталних синдиката Београда, изменама Закона о порезу на доходак грађана из децембра 2019, предвиђено да накнада трошкова за превоз мора да буде документована, па су радници морали да имају фискални рачун са киоска о уплаћеној карту за јавни превоз или рачун за гориво ако су долазили на посао својим аутомобилом.

– Одговарајуће рачуноводствене исправе су једино меродавне, а не рачуни. Накнада за трошкове превоза неопорезива је до суме од 3.988 динара, па се општим актом: допуном постојећег или неким новим, као рачуноводствене исправе за исплату накнаде трошкова за долазак и одлазак са рада у новцу могу утврдити: појединачни обрачуни за запослене који садрже обрачун са подацима неопходним за исплату (или збирни списак запослених са обрачунима који садрже податке неопходне за исплату), изводи банке (ако се исплата остварује на текући рачун), налози благајни за исплату потписани од запослених (ако се исплата обавља у готовом новцу) – набрајају у Савезу самосталних синдиката Београда.

Да није постојала ниједна законска одредба која је запослене донедавно приморавала да на такав начин правдају трошкове доласка и одласка на посао пре неколико месеци подсетио је и Синдикат правосуђа Србије, који је чак упутио молбу Врховном касационом суду за објављивање става о правдању путних трошкова запослених. Из овог синдиката поручују да је правдање трошкова превоза била бесмислена обавеза, а тадашње мишљење Министарства финансија о правдању тих трошкова необавезујуће.

– Добро је да је то правило укинуто, јер запослени ионако нису уопште били дужни да прикупљају рачуне за долазак и одлазак са рада. Имали су право на путне трошкове, у складу са законом, без обзира на то да ли су долазили на посао пешке, на метли или се телепортовали... То право им је признато самим присуством на послу, што произилази и из раније пресуде касационог суда – уверава Слађанка Милошевић, председница Синдиката правосуђа, посећајући да није било потребе ни да запослени подносе захтеве за исплату путних трошкова, што се у пракси нажалост дешавало.
– Претходно мишљење Министарства финансија о правдању тих трошкова само је створило више обавеза радницима, али и додатни посао рачуновођама уколико су проверавали рачуне које су им запослени достављали – подсећа председница Синдиката правосуђа.

Неопорезива основица која се усклађује 1. фебруара сваке године сада износи 3.988 динара. Сви запослени имају право на ту накнаду, без обзира на то који начин долазе на посао: да ли аутобусом, сопственим возилом, са комшијом, пешке... Ипак, послодавац може да тражи да се рачуни донесу или да јавном превознику уплати карте. За исплаћене накнаде преко неопорезивог износа, то јест део накнаде који прелази износ од 3.988 динара, послодавац је дужан да обрачуна и плати порез на зараде по стопи од десет одсто.