У ОРГАНИЗАЦИЈИ САВЕЗА САМОСТАЛНИХ СИНДИКАТА БЕОГРАДА И ФОНДАЦИЈЕ „FRIEDRICH EBERT STIFTUNG“ ОРГАНИЗОВАНА ПАНЕЛ ДИСКУСИЈА НА ТЕМУ „УТИЦАЈ МИГРАЦИЈА ЗДРАВСТВЕНИХ РАДНИКА НА ЗДРАВСТВЕНИ СИСТЕМ У СРБИЈИ“

Хотел „Метропол“ 2.11. 2016. године

    Савез самосталних синдиката Београда увидео је значај благовременог сагледавања проблема и давања адекватних решења у превазилажењу или спречавању настанка истих. Да је врло важно да се друштво, надлежне институције, органи, синдикати и друге организације, пре свега баве узроцима а не последицама, истакао је потпредседник Већа Савеза самосталних синдиката Београда – Драган Тодоровић, отварајући ову панел дискусију.
    Истакао је значај и потребу да се на тему миграције здравствених радника разговара, да допринос и предложе одређена решења како би последице биле што мање како би се спречио одлазак врхунских здравствених стручњака, а посебно младих који су тек стекли специјализацију.
    Чињеница је да све више здравствених стручњака одлази или има намеру да оде на рад у иностранство. Отварањем преговарачких поглавља са ЕУ и приближавањем уласку у ЕУ овај проблем постаје све реалнији и израженији.
    У јавности се све више изражава страх да листе чекања које већ постоје, у наредном периоду могу бити само још дуже. На овај проблем су наишле и неке земље које су сада чланице ЕУ, на свом путу ка придруживању, па овај страх и код нас постаје сасвим оправдан, посебно ако се томе дода и незадовољство великог броја грађана и запослених стањем у здравственом систему Србије.
    Панелисти на овом скупу били су:
Прим. Др Сц. Мед. Радмила Обреновић – председник Градског одбора синдиката здравства и социјалне заштите Београда
 – „Миграција здравствених радника: Опасност за Србију“?
-„Финансирање и услови рада у здравственом сектору,  упоредни преглед“.
Др Мехо Махмутовић, државни секретар у Министарству здравља
-„Миграција здравственог особља као и симптом структурних услова у здравственом сектору у Србији“.

    У овом Панелу учешће су узели представници Лекарске коморе Србије, Коморе медицинских сестара и здравствених техничара Србије, Комора биохемичара Србије, Фармацеутске коморе, представници једног броја синдикалних организација здравства и социјалне заштите и носиоци функција у Градским одборима самосталних синдиката.
    Након уводних предавања у дискусији је истакнуто да су разлози због којих се људи опредељују за промену места живљења комплексни и подложни честим променама а најчешћи узроци су: политичке, сигурносне природе (у таласима) и економске, у потрази за бољим животним шансама, укључујући и оне везано за запослење и обезбеђивање бољег животног стандарда (у континуитету).
    Истакнуто је такође да потреба за здравственим услугама у Европи расте из разлога што стари популација уопште и запослени у здравству, посебно у земљама са запада и севера Европе, па се здравствени радници из Србије опредељују за одлазак у развијене земље а нарочито у Немачку јер је тамо добро уређен здравствени сектор, модерне су клинике и постоји шанса за професионални развој.
    Такође, атрактивни пакет комплетирају сигурна радна места и високи приходи у поређењу са нашим приликама. Стручњаци кажу да је очекивање већег прихода један мотив, али не и једини јер су лоше или релативно лоше могућности у својој земљи често подстрек да се из ње оде.
Учесници су се сагласили да је неопходно додатно убрзање започетих реформи здравственог система у Србији, уз активније учешће свих заинтересованих страна, а пре свега Комора здравствених радника и Синдиката.
    Истакнуто је да је неопходно у догледном времену примања у здравственом сектору повећати тако да плата лекара не сме бити испод 1000 Еура, а плата средње медицинског кадра у просеку око 500 Еура, што би успорило досадашњи тренд напуштања здравственог сектора и одлазак на рад у иностранство.
    Нарочито је апострофирана нужност реформе финансирања здравственог система и стварање општег амбијента за известнију будућност младих људи.
    Несагледив је губитак за струку, народ и сваку државу када млад, образован кадар напушта земљу. То доводи не само до проблема у функционисању здравственог система већ представља и велики демографски и развојни изазов.