Недеља би за све српске трговце могла да постане нерадни дан уколико надлежни прихвате иницијативу Самосталног синдиката трговине да се законом регулише забрана рада на овај дан у седмици.
Иако би многи запослени одахнули, економске рачунице говоре да би овакав потез смањио број радника у овом сектору за око осам одсто, а држава би изгубила добар део финансијког колача званог ПДВ.
Према подацима синдиката, у српским трговинама ради од 190.000 до 200.000 запослених, а овим послом се углавном баве жене. Нјихове плате ниже су од републичког просека и износе око 29.000, док касири, магационери и излагачи робе у озбилјним трговинским ланцима једва приходују око 23.000 динара. Они запослени у приватним пилјарницама приме далеко мање, а уз то многи нису ни пријавлјени.
“Већина не зна шта значи празник, а камоли увећана дневница за рад на тај дан”, каже Радослав Топаловић, председник Самосталног синдиката трговине Србије.
“Само тамо где су синдикално организовани, за рад неделјом и државним празником добију увећање од 26 одсто. Иако је радна неделја у Србији 40 сати, многи раде и више, викенд не постоји, а онда добију, рецимо, слободан уторак”.
По мишлјењу нашег саговорника, ако желимо у Европску унију, онда би требало да укинемо рад неделјом и уведемо да тада раде само специјализоване трговине.
“Овај предлог није никакав атак на послодавце. Мислим да не би трговци трпели због тога и промет не би опао”, каже Топаловић.
“У већини трговина пракса је да се уместо увећане дневнице добија слободан дан”.
Драголјуб Рајић из Мреже за пословну подршку сматра да рад неделјом није потпуно исплатив ни трговцима, јер за то треба да ангажују додатну радну снагу, морају да издвоје више новца за рачуне за струју, одржавање објеката.
“Проблем је, међутим, што смо ми сиромашна привреда која има високе дажбине, а грађани могу да купе све мање робе”, каже Рајић.
“То је довело до такмичења између фирми како би привукли што више купаца. Таквих предлога било је и раније између трговинских ланаца који су покушали да се договоре да не раде неделјом, али нису успели. Ово би могло да се спроведе када би просек зараде у Србији био од 800 до 900 евра и тек тада бисмо могли да рачунамо на то да се врати време осамдесетих - да се неделјом сви одмарају”.
Рајић наглашава да је ситуација у трговини толико лоша да је у 2014. години чак 45 одсто трговаца пословало са губитком. Он сматра да би и власници малих трговина били срећни када не би радили неделјом.
“Чињеница је да се суботом и неделјом купује више, а дани са највишим прометима су они када се исплаћују пензије”, каже Рајић.
“Мислим да ми себи још не можемо да приуштимо да имамо нерадну неделју, као што то не могу ни много богатије землје од нас. Треба наћи средину, али због економског и пореског система, то ће у Србији бити веома тешко”.
У Европској унији нема посебних прописа који уређују област рада неделјом и државним празницима. Директива о радном времену из 1993. је утврдила да минимални период неделјног одмора треба да уклјучи и неделју. Међутим, Европски суд правде је 1996. поништио такву одредбу, јер је сматрао да је Савет пропустио да објасни зашто је неделја као дан за неделјни одмор ближе повезана са здравлјем и безбедношћу радника у односу на неки други дан у седмици.
“Директива о радном времену из 2003. не одређује дан за неделјни одмор, а у Европској социјалној повелји се наводи да државне чланице треба да осигурају неделјни одмор, што је могуће више у складу са традицијом или обичајима у држави или региону”, каже Милан Јевтић, из "Фридрих Еберт фондације".
Наш саговорник наглашава да је Немачка уставом предвидела да радници не смеју да раде неделјом и државним празницима од нула до 24 сата, а изузеци су болнице, полиција, ватрогасци.
“Рад у традиционалној трговини забрањен је неделјом, а савезне землје изразиле су намеру и да забране рад у кол-центрима, као што је то већ учињено у Хесену”, каже Јевтић.
“Са друге стране, управо неделјом и у дане државних празника ови кол-центри остварују значајне приходе, па би забрана рада имала великих финансијских последица”.
У последње време у Француској је све више заговорника рада неделјом, чак и међу запосленима, под условом да за тај рад добију двоструко већу накнаду. Недавно је усвојен и закон који даје могућност да се у једној календарској години одреди 12 неделја када продавнице могу бити отворене.
“У Великој Британији још није постигнута сагласност поводом овог питања”, каже Јевтић.
“У Грчкој је, примера ради, спроведен пилот-пројекат који допушта продавницама у 10 грчких региона да буду отворене сваке неделје”.
У нашем комшилуку борба за забрану рада трговина неделјом почела је 2006. године. Покушаје хрватског "Каритаса" и Фрањевачког института за културу мира из Сплита осујетио је Уставни суд, који је 2009. укинуо забрану рада неделјом. Словенци су се уз помоћ јаких синдиката изборили на референдуму да се ради само 10 неделја у току године, а да остале буду слободне.
Законом из 2015. године у Мађарској је забрањен рад продавница неделјом, осим за оне које имају до 200 квадратних метара, породичне радње у којима раде власници или њихови блиски сродници, апотеке, бензинске станице, продавнице на аеродромима, железничким и аутобуским станицама и локалне пијаце. Против оваквог закона су били Национална асоцијација предузетника и послодаваца, Мађарски савет шопинг центара и Мађарска трговачка асоцијација. Синдикат трговине је у почетку подржао овакав закон, али после консултација са својим члановима је одустао.
Извор: Новости