Некада је био светковина. Икона радништва. Симбол радничког бунта.
Државни празник у славу радничких права.
Данас, када радници постају савремени робови, дигитални надничари неолибералног капитала, Први мај - Међународни дан рада, добија другачији карактер. Посебно у Србији, где добар део грађана нема посао, а онај други од плате не може ни да преживи.
Део јавности се стога, можда и с правом, пита зашто празнујемо Први мај као празник рада када је борба за радничка права постала борба за радно место и било какав посао.
За нас је, међутим, Први мај већ одавно симбол радника. Они су ти, који су, најчешће окупљени у синдикате, изнуђивали промене, напредак, побољшање живота и услова рада. Зато су на пиједесталу свих наших захтева и борбе за боље сутра.
И зато не дамо тај празник. И немамо право да ћутимо, посебно не на тај дан. У име нас, наше деце, али и у знак сећања на све оне који су утрли пут традицији дугој 132 године.
Хоћемо да празник радника и радничког покрета и даље живи. Да живи радништво у Србији. Да се поштује радник. Да се отварају радна места и сачувају постојећа. Да млади добију шансу, али да и они пред крај свог радног века не размишљају како ће живети када оду у заслужену пензију. Да се плате исплаћују и расту, а радник осети позитивне резултате пословања предузећа у ком ради.
Захтевамо да послодавци престану да се понашају као робовласници, а држава да стане на страну оних који стварају друштвено богатство. Да их заштити од мобинга, да казни оне који шиканирају синдикалце и узбуњиваче и оне који не исплаћују плате. Да нам се омогући несметано оснивање синдикалних организација, да се знају радничка права, да се поштују закони и Устав.
Да се, пре свега, поштује радник. Да не буде само јефтини део машине, утрошак капитала, да му се омогући да остварује и друштвена и културна права неопходна за своје достојанство и за слободу развоја своје личности. Да живи, а не преживљава, да ствара, али и ужива у благодетима друштвеног богатства. Да у свом раду налази задовољство и потврду својих способности.
Да сви грађани, посебно млади, верују у боље сутра. Да радници буду носиоци прогреса.
Не постоји ни један интерес и захтев синдиката, а да то није у корист бољег живота грађана и грађанки Србије.
Без снажних и уважених синдиката нема развијеног солидарног и демократског друштва.
ЖИВЕО ПРВИ МАЈ – ПРАЗНИК СВИХ РАДНИКА СРБИЈЕ!