Председник Савеза самосталних синдиката Србије Љубисав Орбовић указао је да су запослени у Србији данас далеко од достојанственог рада и изразио наду да ћемо у некој будућности моћи да говоримо да већина радника има достојанствену плату и да од ње може нормално да живи.

Говорећи на округлом столу, под називом „Достојанствен рад у условима пандемије“, коју је Савез организовао у сарадњи са Фондацијом Фридрих Еберт, Орбовић је рекао да је просечна плата која, додуше, расте последњих година, и даље 20 одсто нижа од потрошачке корпе, док истовремено, чак око 70 одсто запослених има нижу плату од вредности те корпе.

Док се у Европи стандард грађана пореди у односу на само једну потрошачку корпу, у Србији поред просечне, постоји и минимална потрошачка корпа, „а ми ни ту минималну нисмо досегли, јер је минималац за 20 одсто мањи од вредности те корпе“, казао је Орбовић.

Према његовим речима, поставља се питање зашто нам нису веће плате, да ли зато што слабо радимо или зато што послодавци лоше послују.

“А, ево и одговора. Плате су у протеклих пет година порасле за 22 одсто, док су профити, у истом периоду, порасли за чак 285 одсто”!.

“Зашто се део тог профита не подели са запосленима, јер када послодавац има проблема у пословању судбину фирме деле и запослени, који тада примају минималац”, запитао се Орбовић, истакавши да је у Европској унији циљ, а то су већ многе земље постигле, да 60 одсто просечне зараде буде минимална зарада.

Он је похвалио власт да је, својим мерама, добро одреаговала током пандемије, водећи бригу, првенствено о послодавцима али, самим тим, и о радницима.

“Исплатом минималних зарада, уз забрану отпуштања, држава је помогла предузећима да опстану”, закључио је Орбовић.

Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, Зоран Ђорђевић, рекао је да радници, својим радом, треба да се боре за достојанствен рад, као и да “грађани Србије превише очекују од државе, уместо да се, као што је то рекао Кенеди, питају шта то они могу да учине за државу”.

“Наш циљ је да уредимо амбијент по мери наших грађана, како би и радници и послодавци били задовољни”.

Према његовим речима, Србија је предложила Генералној скупштини УН да и 2020. буде година солидараности и сарадње.

“Али, с обзиром на то да свако гледа себе, и Србија мора да, водећи одговорну политику, настави да подиже стандард својих грађана, а у том циљу и да достигне вредност минималца и минималне потрошачке корпе”.

“Јер, минимална зарада треба да буде изузетак, како је то и предвиђено законом, а не правило које је, нажалост, заживело у нашој земљи. Исплатом минималца послодавац је чист пред законом, али није пред запосленима и зато то треба да се промени”, нагласио је министер Ђорђевић.

Професор катедре Медицине рада Медицинског факултета у Београду и проректор Универзитета у Београду, др Петар Булат, истакао је да само здрав радник може створити нову вредност за послодавца и друштво у целини.

Према његовим речима, иако је још крајем јануара било јасних најава за пандемију, релативно мали број радних организација ју је дочекао спремно. Томе су допринели негативно искуство са претходним најавама пандемије, недовољно “правих информација” о могућим мерама заштите и контрадикторне информације у медијима.

За разлику од малих и средњих предузећа, велики системи су се добро организовали и спремни су дочекали пандемију, у чему им је, додуше, помогла и држава.

Говорећи о изазовима рада од куће, професор Булат је навео да свега 25 одсто запослених у Енглеској иде на посао, док сви остали раде од куће.

“То ће бити велики изазов и у Србији, јер су многи послодавци донели одлуку да део запослених ради од куће. Али, тај рад је недовољно регулисан, јер се поставља питање радног времена, опреме за рад, ергономије радног места, здравља и безбедности на раду, као и повреда на раду”, указао је он.

“Ипак, иако је епидемија проузроковала доста негативних последица, искуства до којих смо током ње дошли су од непроцењиве вредности. Организације које их уграде у своје пословање у великој мери ће се лакше борити са наредним пандемијама и другим сличним изазовима до којих ће несумњиво долазити у све краћим циклусима”, закључио је професор Булат.

Шеф катедре за хигијену са медицинском екологијом на Медицинском факултету у Београду, професор др Горан Белојевић, говорећи о садржају потрошачке корпе, указао је на значај квалитетне исхране радника и грађана уопште.

Он је, на основу здравствених мерила неопходних за физиолошки минимум, израчунао да минимално за храну за три особе треба издвојити 195,4 динара дневно, што је на месечном нивоу 17.586 динара.

“С обзиром на то да минимална потрошачка корпа вреди 16.750 динара, то је довољно за 28,5 дана у месецу, што значи да трочлана породица мора годишње, уз максимално економисање, да гладује укупно 18 дана”, рекао је професор Белојевић, упозоривши да, недовољан унос хранљивих материја у дужем периоду угрожава ментално, физичко и социјално здравље становништва Србије.

Председница Секције младих СССС Ружица Грабовац-Марковић представила је резултате Анкете о промењеним условима рада младих током епидемије корона вируса у Србији и региону бивше Југославије.

С обзиром на то да су млади радници посебно осетљива група на тржишту рада, Секција младих желела је да установи у којој су мери измењени услови за рад током пандемије утицали на положај, пре свега младих радника. Уз подршку синдикалних централа из региона бивше Југославије, спроведена је анонимна онлајн анкета на узорку од 450 испитаника. Синдикати су израдили и осврт на ситуацију у друштву и привреди од увођења посебних мера до краја јуна текуће године.

Утврђено је да су међу највећим променама за младе раднике били: прелазак на рад од куће, употреба дезинфекционих средстава и личних заштитних средстава (маски, рукавица, визира...), а мањи број испитаника, изузев већих одступања у Словенији, пријавио је да је дошло до смањивања зарада, значајнијег умањења радних сати и губитка радног места.

Карактеристично је у свим земљама значајно већи оптимизам у вези са сопственом будућношћу него са очекивањима за друштво. Млади су још једном нагласили да им је потребна сигурност запошљавања како би планирали будућност у својим земљама. Препоруке синдиката су, између осталог, да је потребно обезбедити системску подршку положају младих, подстицање квалитетног образовања, достојанствен рад, веће учешће младих у одлучивању о друштву, и друго.

Секретар Већа СССС, Зоран Михајловић, који је водио скуп, прочитао је писмо генералног секретара Међународне конфедерације синдиката, Шаран Бароу, која је упутила председнику СССС поводом Светског дана достојанственог рада.

Михајловић је, закључујући скуп, упозорио да ћемо већ почетком наредне године осетити праве последице пандемије, међу којима су и могућа масовна отпуштања.

Изазов ће бити нови видови рада, као што су рад од куће, И са свим тим проблемима ће се суочити радници И синдикати у наредном период, рекао је он.