Борба за већа и боља права убудуће мора да се води свакодневно, у свакој синдикалној организацији, фирми, општини, у сваком граду у Србији, и то много енергичније и снажније, поручио је данас председник Савеза самосталнх синдиката Србије, Љубисав Орбовић.

Сваки појединац, уколико хоће бољи живот и већа радничка и синдикална права, мора да се избори за то за себе и да буде солидаран када су у питању права његовог колеге, рекао је Орбовић приликом обележавања 1.маја – Међународног дана рада.

Јер, боља права нам нико неће дати, већ се морамо сами изборити, јединствени и удружени, као што су то радили и наши преци, рекао је он, додавши да ће тако и синдикат бити снажнији и јачи.

“Борба која је вођена протеклих 130 година дала је боља и већа права, али она нису ни близу онима које ми тражимо, морају да буду већа и морају да буду боља. Говоре нам стално о будућности и да долазе роботи и вештачка интелигенција, да ће да се губе радна места и у наредних 10 година изгуби више од 60 одсто радних места. Где ће радници?”, запитао је Орбовић.

Он је додао да су плате повећане, као и минимална зарада, али да то није довољно јер, “како се повећавају плате тако расту и цене, па раст цена постаје већи од повећања плата”.

Орбовић је нагласио да се у последње време дешава то да у Србији све више долазе радници из иностранства, да нико није против тога, већ упозорава на последице тога за домаће раднике.

“Доводе се радници из других земаља, ми нисмо против тога, напротив, увек смо били отворена земља, али смо против тога да се манипулише и доводе радници на ниже плате, да наши радници губе радна места, а да се они запосле на њихова места у истом дану”.

Држава мора да реагује на то, а ми морамо бити јединствени и сложни и спремни да се боримо за своја права, да будемо солидарни, рекао је Орбовић, честитавши свим радницима празник рада.

Савез самосталних синдиката Србије и Савез самосталних синдиката Београда, перформансом под називом *“РАДНИЧКА ПРАВА СЕ НЕ ДОБИЈАЈУ, ЗА ПРАВА СЕ БОРИ“* и полагањем цвећа на споменик Димитрију Туцовићу, обележили су 1.мај – Међународни дан рада.

На платоу испред београдског Дома омладине одржан је перформанс, којим је приказано како је изгледало прво обележавање празника рада,на нашим просторима, 1. маја 1893. године, испред тадашње кафане “Радничка касина”.

Тада је група радника из Београда, по угледу на раднике из осталог дела света, незадовољна социјалним и политичким положајем, одлучила да први пут прослави дан, који ће много година касније, постати синоним радничког отпора и солидарности.

Окупљени су тада, уз песму “Марсељезе”, носивши транспаренте “Пролетери свих земаља уједините се”, захтевали “раскидање окова модерног ропства”.

Иако економски слаби и политички оковани, у борби смо „непобедива сила, јер су наша средства знање и организација“, поручио је тада својим саборцима Милан Ђуркић, обућарски радник, чији је говор прочитан на данашњем скупу.

Наратор је цитирао и поруку Васе Пелагића, представника утопијског социјализма код Срба у другој половини 19. века, просветног радника и народног лекара, који је затражио да први мај постане универзална свечаност „свију раденика на земљи, без разлике вере и народности“.

„Да на тај дан увиде своју раденичку силу и организацију и да је прикаже онима који раденике презиру и угњетавају, те да знају шта могу учинити ови безбројни раденички народи, ако угњетачи лепим начином не испуне вечно праведне захтеве раденичког народа који са рукама својим ствара све друштвене намирнице који трудом својим пуне све државне, црквене и богаташке касе и који држе на плећима својим свеколику културну зграду човечанства“, поручио је Васа Пелагић.

На скупу је прочитан и Првомајски проглас Савеза самосталних синдиката Србије.

Након представе, синдикални представници прошетали су до Славије, где су, на споменик Димитрија Туцовића, положили цвеће.