У организацији Савеза самосталних синдиката Београда и Фондације „Friedrich Ebert Stiftung“  организован је Округли сто (28.09. 2016. године, Хотел „Метропол“), на којем је вођена дебата о предностима и слабостима оваквог начина запошљавања.

    У актуелној дебати постоје различита мишљења и виђења начина на који треба регулисати рад агенција за запошљавање. Формирана је Радна група за израду Закона о Агенцијама где су мишљења прилично супродстављена.
    Један број чланова Владе и послодаваца заступа ову идеју и афирмативно говори о њој.  Став Синдиката је да ту има доста нејасноћа и да легализација таквог вида рада носи са собом много непознаница и проблема.
    Иако још увек није Законом регулисана ова област, у Србији већ постоји један број агенција које раде.
    Оно што је круцијално и на чему Синдикат инсистира јесте да запослени преко агенција морају имати иста права као запослени код послодавца.

    Отварајући ову дебату  Драган Тодоровић – потпредседник Већа Савеза самосталних синдиката Београда је истакао да се Округли сто организује са идејом да се поразговара о једној актуелној теми, а то је привремено запошљавање преко агенција.

Када је у питању овај начин запошљавања Синдикат је врло забринут, има доста непознаница и намеће се пуно питања.
Питања и замерке су углавном окренуте према Држави:
-    Зашто Агенције ако већ постоји Национална служба за запошљавање? Да ли је то урушавање постојећих институција  Државе?
-    Да ли држава показује своју немоћ  пред снагом капитала па дозвољава да се намећу флексибилни... облици рада, а Синдикат сматра НЕСИГУРНИ облици рада, још неповољнији него што је то предвиђено Законом  о раду?
-    По неким грубим проценама у Србији у овом тренутку на овај начин запослено је преко 100.000 људи.
-    Да ли је идеја Државе да ово постане доминантан облик рада?
-    Шта је са правима из радног односа за те запослене.
-    Да ли се долазак страних  компанија  у овој области сматра  страним инвестицијама које ће помоћи оздрављењу наше привреде?
-    Какво то друштво градимо? Да ли је Држави јасно какву поруку шаље младим људима, са овим начином запошљавања и платама за тај рад?
-    Да запослени имају перцепцију да је овај вид запошљавања пут ка успостављању робовласничког друштва?

Можда су  ове оцене Синдиката престроге, али  оно што се чује у  окружењу и од људи који раде  преко Агенција, звучи још оштрије.

Панелисти у овој дебати били су:
-    Зоран Лазић,  помоћник  Министра за рад, борачка и социјална питања „Интерес државе да се регулише овакав начин запошљавања“,
-    Никола Милосављевић, Adecco Outsouricing „Предности запошљавања преко аганција за запошљавање“,
-    Меланија Петач, правник у ССС Србије „Како заштитити права радника на лизинг“,
-    Никола Ристивојевић психолог „Рад преко агенција као социолошки феномен у смислу дискриминације запослених“.

    Закључујући  дебату потпредседник ВССС Београда је истакао да је чињеница  да ова врста рада постоји у овом  тренутку у Србији, да је то  једна неуређена област и да је на неки начин у сивој зони што се тиче прописа који је регулишу.
Синдикат верује да сваки човек заслужује сигурност и жели да из целог корпуса људских права акценат стави на економска права, прво на сигурну егзистенцију и што већу сигурност у очувању радних  места.
Агенције као облик рада морају се прихватити јер је то у складу са међународним конвенцијама, али се Синдикат залаже да запошљавање преко Агенција буде сведено  на најмању меру, само тамо где је то стварно реална потреба за овим видом запошљавања.
Неприхватљиво је:
    -да запослени на овај начин имају мања права него што прописује Закон о раду,
    -да се осећају као грађани другог реда и да на овај начин раде безгранично дуго,
    -да се осећају као у  робовласничком друштву,
    -да са њима може да се понаша како ко хоће, да их рентира као скутер, аутомобиле, да су само број ...

Такође, други аспект ништа мање важан је да не постоји довољна свест код представника власти о томе коју поруку Држава шаље младим људима форсирајући овај облик рада.

Ову поруку Синдикат чита на следећи начин:
Млади треба да раде у несигурним  (флексибилним) облицима рада, за мале плате, да буду у неравноправном положају у односу на друге запослене, без шансе да заснују породицу, подигну кредит ... једном речју да су овде без перспективе и да је једино решење да беже одавде, што велики број младих и чини .
Заговорници Неолибералног концепта  економије ће рећи  па шта је ту лоше, тржиште радне снаге на глобалном нивоу функционише, млади људи траже своју шансу и не желе да их спутавају границе...
Одговор на то питање је: а шта ће бити са Србијом ако оду најпаметнији, најшколованији и најспособнији?
Зашто се не гради овде такав амбијент, да млади људи овде виде своју шансу и перспективу.
Рад преко Агенција за привремено запошљавање сигурно није тај пут. Синдикат је неповерљив према оваквом облику рада због будућности Србије, забринут је  шта ће се оставити младим нараштајима.

Зато, ценећи потребе и послодаваца,  став Синдиката је да овај облик рада треба да постоји, са јасним ограничењима у циљу заштите права запослених, али ни једног тренутка нико не сме ни да помисли да ово буде доминантан облик рада у Србији!