Председништво Савеза самосталних синдиката Београда на седници одржаној 16.09. 2015. разматрало је, између осталог,  Информацију о социјално – материјалном положају запослених који је, како у Републици Србији, тако и у Београду, незадовољавајући.
    Куповна моћ грађана на ниском је нивоу а просечна месечна нето зарада недовољна је за покриће просечне потрошачке корпе.
    Неприхваљиво је да минимална зарада запослених не може да задовољи ни основне животне потребе.  Зато је изражено велико незадовољство што се на Социјално – економском савету Србије није постигла сагласност остала два партнера –представника  послодаваца и  Министарства финансија са Синдикатом да се цена рада са 121,00 динара повећа на 143,5 и након чега је Влада РС донела Одлуку да се досадашња цена рада задржи.
    Пошто се жели да, по Законима, будемо слични Европи требало би да се и материјално – социјални положај запослених у Србији, барем делимично, приближи стандардима Европске уније.  
    Ово је још један пример да се Влада Републике Србије декларативно изјашњава за социјални дијалог а да он суштински не постоји.