Савез самосталних синдиката Београда свечаном седницом Већа Савеза самосталних синдиката Београда обележио је 22. март – Дан Савеза самосталних синдиката Београда. Том приликом председник Савеза самосталних синдиката Београда подсетио је на богату синдикалну прошлост (реферат – опширније).
Поред чланова Већа Савеза самосталних синдиката Београда и носиоца функција Савеза самосталних синдиката Београда, свечаној седници су присуствовали:
ЗОРАН ЛАЗИЋ – Заменик Министра за рад и социјалну политику
БОРКО МИЛОСАВЉЕВИЋ – помоћник Градоначелника Града Београда
СВЕТОЗАР КРСТИЋ –Директор Привредне коморе Београда
ДЕЈАН КОВАЧЕВИЋ – Заменик директора Инспекције рада
ВЛАДАН ВУКОСАВЉЕВИЋ – Секретар Секретијата за културу
НАТАША СТАНИСАВЉЕВИЋ – Секретар Секретаријата за социјалну заш.
ЗАГОРКА ПАНИЋ – Секретар Секретаријата за инспекцијске послове
ЉИЉАНА ЈАКОВЉЕВИЋ – Директор Управе за цене
НАТАША КОЛАРОВ – Управа за цене
Чланови Социјално – економског савета Града Београда
СТЕВА ТАТАЛОВИЋ ,СТЕВАН БАЊАЦ , ДАНИЦА МИЉКОВИЋ, НАДА ЂУРИЧИЋ, СТЕВАН РОДИЋА
Затим:
ГОРАН МИЛИЋ – Потпредседник Већа ССС Србије и Председника ССС Војводине
ЊЕГОШ ПОТЕЖИЦА – Потпредседник Већа ССС Србије и Председника РОС управе Србије
МИЛАН ГРУЈИЋ – Потпредседник Већа ССС Србије и Председника РОС комуналаца Србије
ВЛАДИМИР ГВОЗДЕНОВИЋ – Председник ССС Новог Сада
ЗОРАН ЈЕФТИЋ – Председник ССС Косова и Метохије
БРАЈАН ВУКИЋЕВИЋ – Председник Синдиката комуналаца
Косовске Митровице
ЈУГОСЛАВ РИСТИЋ – Председник ССС Крагујевца
ДРАГАН ЗАРУБИЦА – Председник РОС пољопривреде Србије
САША ТОРЛАКОВИЋ – Председник РОС грађевинара Србије
ЗОРАН САВИЋ – Председник РОС здравства Србије
ДРАГАНА ЂОРЂЕВИЋ – Председник РОС културе Србије
РАДОМИР СТЕВИЋ – Председник РОС шумарства Србије
МИТАР КОСТИЋ – Председник РОС занатства Србије
Бивши председници Савеза самосталних синдиката Београда
БОГДАН БРКИЋ, ДОБРИЦА САВИЋ
ЗОРАН МАЛЕНОВИЋ – Дугогодишњи председник Синдиката пољоприведе Србије и пријатељ Савеза самосталних синдиката Београда
МИЛОРАД ВУЈАСИНОВИЋ – бивши секретар Већа ССС Београда и Председник Удружења пензионера Србије
МИХАЈЛО РАДОВИЋ – бивши члан Председништва ССС Београда и
Председник Удружења пензионера Београда
Поводом овог јубилеја Савез самосталних синдиката Београда доделио је Граду Београду Специјалну Првомајску награду „Мајски цвет“ за остварену сарадњу са Савезом самосталних синдиката Београда.
У име Града Београда ово признање примио је помоћник Градоначелника Београда господин Борко Милосављевић.
Такође, поводом овог јубилеја Савез самосталних синдиката Београда за изузетан допринос у раду Савеза самосталних синдиката Београда доделио је Захвалнице бившим председницима Савеза самосталних синдиката Београда и то: Раденку Пузовићу, Миодрагу Лазаревићу, Богдану Бркићу, Добрици Савићу, Богољубу Митровићу и Алади Андрићу.
Ова значајна признања уручио је председник Савеза самосталних синдиката Београда Томислав Бановић.
У име гостију и награђених скупу су се обратили: Зоран Лазић, Борко Милосављевић, Светозар Крстић и Богдан Бркић.
Р Е Ф Е Р А Т
ПОВОДОМ 22. МАРТА – ДАНА САВЕЗА САМОСТАЛНИХ СИНДИКАТА БЕОГРАДА
Дан Савеза самосталних синдиката Београда – 22. март је прилика за подсећање на богату синдикалну прошлост.
Тога дана пре 115. година формирано је Београдско радничко друштво које је обухватило раднике разних занимања и имало обележја за то време, модерног радничког и синдикалног покрета.
Крајем 19. и почетком 20. века у Београду су занатлије и радници запослени у задругама, радионицама и првим фабрикама били изложени експлоатацији која се тешко подносила.
Отуда су тадашња културна и потпорна удружења постепено прерастала у организације са синдикалним карактеристикама.
Оне су за циљ имале борбу за веће зараде, регулисање радног времена и боље услове рада.
Схватајући да се спонтаним акцијама појединих струковних удружења не могу изборити за бољи економски положај, наметнула се потреба за удруживање и организовање на нивоу Београда.
Тако је преко тадашњих листова ``Напред`` и ``Стари раднички лист`` покренута иницијатива за оснивање једног опште радничког и класно – борбеног друштва.
На радничком збору 1901. године донета је Одлука о оснивању Београдског радничког друштва које је затим убрзо и формирано.
Уследила су и Правила друштва а власти су их потврдиле 22. марта 1901. године па је тај датум установљен као Дан синдиката Београда.
У Правилима је записано да су задаци Друштва: борба за радничка права, уређење појединих питања из радничког живота, као и послови на умном и моралном унапређењу чланства, затим оснивање читаоница, књижнице и организовање културно – забавног живота.
Као централна радничка организација друштво је испољило вишеструку активност. Пре свега, радило је на учлањењу радника разних занимања и деловало је у правцу њиховог класног просвећивања и даљег организовања у синдикалне организације.
То је била својеврсна школа за припрему и оспособљавање радника за предузимање активности на оснивању струковних синдикалних савеза.
Већ 1902. године формирано је осам синдикалних савеза и покренуте су Радничке новине. Све је то утицало и на синдикално организовање у већим местима у Србији.
У мају 1902. године основан је Централни одбор, као руководећи форум у Београду, а 1903. године конституисан је и Раднички савез, као јединствен синдикални покрет који је потом обухватио целу Србију.
Под његовим снажним утицајем у августу 1903. године дошло је до одржавања Првог Конгреса Радничког савеза у згради данашњег биоскопа ``Балкан`` и обједињавања 33. радничке организације из целе Србије.
Већ 1904. године Раднички савез Србије постао је члан Међународне синдикалне централе у Амстердаму.
Тако су се створили услови за синдикално организовање и деловање по узору на синдикате у развијеним европским земљама тог времена а борба синдиката постаје ефикаснија.
У периоду до Првог светског рата дошло је до убрзаног развитка и свестраног деловања Синдиката у целој земљи у чему је Београдска организација одиграла значајну улогу. Од посебне је важности што се тадашњи синдикат изборио за доношење и установљење радничког законодавства.
Од стварања Југославије, од Конгреса уједињења 1919. године, Синдикат је деловао на знатно ширем простору, али у све тежим условима. Било је честих забрана рада, полицијских прогона, унутрашњих подела под утицајем политичких странака – успостављене су диктатуре режима и сл.
После Другог светског рата уследио је рад Синдиката у новом систему социјализма, обнове изградње порушене земље, планске привреде, самоуправљања – све до деловања у вишестраначком друштву.
Синдикат се борио за побољшање материјалног и друштвеног положаја свог чланства, али резултати су зависили од ширих друштвених околности и положаја Синдиката у политичком систему који је био под доминантним утицајем владајуће партије.
Од 1990. године Синдикат Београда је постао Савез самосталних синдиката Београда који делује као добровољна, самостална и интересна организација у условима политичког и синдикалног плурализма.
Целокупна синдикална прошлост јасно указује да је потреба за синдикалним организовањем постојала и да је актуелна и данас.
После 5. октобра 2000. године дошло је до консолидовања Савеза самосталних синдиката Србије и Београда. Уз одређене организационе и кадровске промене и активно деловање у условима демократских промена, транзиције и приватизације, пре свега на заштити интереса и права чланства и запослених, Савез самосталних синдиката је постао најмасовнија синдикална централа која је доказала своју репрезентативност, постала уважен социјални партнер у односу на послодавце и органе власти и као таква призната је у међународним асоцијацијама синдиката.
Започете реформе, економска криза, реструк-турирање, стечајеви, ликвидације предузећа довели су до масовног отпуштања радника, без адекватних и праведних социјалних програма и новог запошљавања.
Недограђеност институција правне државе и неефикасност правног система утицале су на слабу заштиту појединачних и колективних права чланства и свих запослених.
У свим тим дешавањима Синдикат је имао значајну улогу и борио се за заштиту права и интереса чланства и њихов материјално – социјални положај у мери у којој је то било могуће, путем дијалога и свим другим средствима синдикалне борбе – протестима и штрајковима.
И данас, Синдикат се неће одрећи своје идеологије, изворних принципа синдикализма и програмских циљева, настављајући борбу за праведнији живот запослених.
Честитам вам данашњи празник – Дан Савеза самосталних синдиката Београда и 115 година постојања.