Поводом 28. априла - Светског дана безбедности и здравља на раду, Савез самосталних синдиката Србије спровео је истраживање о утицају измењених услова рада, изазваних пандемијом, на психичко здравље радника.
Промена начина живота и рада изазвана епидемијом, изолација и опрезност у циљу очувања свог и здравља других, изазива у многима негативна осећања. Поремећај свакодневнице и нове емоције производе страх и стрепњу, што доводи до нарушавања психичког здравља. Многе ствари су се преко ноћи промениле, одлазак на посао, заједнички рад са колегама у пословним просторијама, дружење са пријатељима и породицом или одлазак код лекара и др. И док је у почетку деловало да ће пандемија кратко трајати и да ћемо се брзо вратити својим свакодневним рутинама, сада је далеко извесније да ће нови начин живота, који подразумева здравствену и економску неизвесност, потрајати још неко време.
Задатак истраживања био је да се установи да ли и на који начин пандемија утиче на ментално здравље радника и на који начин редефинише њихове животе. Такође, шта су послодавци и синдикати предузели у циљу очувања и унапређења менталног здравља.
Циљна група били су запослени (примарно чланови синдиката), који су имали радни однос или били радно ангажовани у било којој форми током пандемије.
Истраживање је урађено на узорку од 610 испитаника из готово свих већих места и градова Србије. Узорак је укључивао испитанике оба пола из јавног и приватног сектора, с тим што је у узорку већина испитаника из јавног сектора.
Трећина испитаника је изјавила да рад за време пандемије има негативан утицај на њихово ментално здравље. У овом смислу, угроженије су се осећале жене, запослени који имају између 35 и 50 година старости, док није нађена значајна повезаност у негативном утицају на психичко здравље између оних који су били позитивни и оних који нису имали КОВИД-19. У узорку је 30% било позитивно на вирус КОРОНА-19. Додатни стрес на раду у условима пандемије осећало је 63% испитаника. Стрес изазван страхом да се зараза може донети кући је осећање које пријављује 45% испитаника, док страх за властиту сигурност и недостатак заштитне опреме пријављује јако мали број испитаника. Такође, једна трећина испитаника наводи да им промене у начину раду и промењена радна атмосфера у условима пандемија изазива додатни стрес. Од физичких и психичких тегоба, у последњих годину дана, главобољу је имало 51% испитаника, несаницу 48%, губитак тежине 10%, осећај изолованости од других 53%, немиран сан 47%, нападе анксиозности 25%, усамљеност 35%, тугу 43%, депресију 30%, осећање мање вредности 23%, стални осећај нервозе и напетости 48% и осећање кривице 20%, тако да се може закључити да су најизраженији симптоми били осећај изолованости од других, стални осећај напетости и нервозе, главобоља, немиран сан и несаница. Забрињавајући су подаци о физичким и психичким тегобама које запослени пријављују у време пандемије. Може се претпоставити да додатни стрес и страх у условима пандемије, као и неразумевање и непружање подршке особама које имају потешкоће са психичким здрављем, може имати значајан утицај на погоршање психичког здравља. У том контексту, примећује се вероватноћа појаве депресије и анксиозности (узимајући у обзир симптоме који изазивају депресију: несаница, изолованост, повлачење, напетост, нервоза...) код запослених који наиђу на неразумевање од стране послодаваца и колега.
Недостатак социјалне интеракције виђен је као још један од фактора који штетно утичу на ментално здравље.
Када је у питању квалитет живота, више од 50% испитаника изјављује да су незадовољни, у овом смислу много више су незадовљније жене, док је већина испитаника задовољна односима са укућанима за време пандемије. Више од половине испитаника изјавило је да су задовољни својим тренутним функционисањем на послу/у организацији, док већина њих сматра да су међуљудски односи и радна атмосфера били бољи пре почетка пандемије.
Када је у питању страх од отказа, више од половине испитаника је изјавило да нема тај проблем. Највећи број испитаника одлазио је свакодневно на посао, а од оних који су радили од куће (10%), највећи број сматра да их то упоште није пореметило ни у раду, а ни у животу. Тако да се може извести закључак да рад од куће није имао негативан утицај на приватни живот испитаника. Када су у питању приходи, код 80% испитаника плата је остала иста.
Однос синдиката према приступу психичком здрављу оцењен је као позитиван, јер је 44% испитаника изјавило да може да рачуна на помоћ синдиката уколико имају потешкоћа са менталним здрављем. Већина њих наводи да је синдикат предузео одређене активности у циљу побољшања менталног здравља.
Када је у питању однос послодаваца према психичком здрављу, већина испитаника сматра да није одговарајући. Већина њих (51%) сматра да послодавци нису предузели никакве кораке у пружању подршке радницима који имају проблеме са психичким здрављем. Такође, 60% испитаника наводи да послодавци нису спровели конкретне процене ризика стреса на радном месту, а који се тичу психичког здравља, док 43% испитаника сматра да је послодавац на адекватан начин пружио подршку и управљао променама на радном месту за време пандемије КОВИД – 19. Полазне претпоставке (финансијска несигурност, смањење плата, смањење броја запослених, страх од губитка посла, губитак посла – за време пандемије) за које се очековало да ће бити главни узрочници негативног утицаја на психичко здравље, показали су се мање битним од стреса изазваног измењеним условима рада, страхом од заразе, неизвесности и социјалне изолације.
Сви подаци добијени истраживањем показују да је неопходан заједнички рад свих актера друштва како би се умањили негативни ефекти корона вируса на психичко здравље.
За Савез самосталних синдиката Србије резултати добијени истраживањем представљају добру почетну основу за отварање социјалног дијалога, који ће продубити и разјаснити многа питања која су се појавила у овом истраживању, али и подстаћи све заинтересоване стране на сарадњу у решавању овог, али и многих других проблема, који онемогућавају запосленима у Србији безбедан и здрав рад.