Недавно сте изабрани за председника Савеза самосталних Синдиката Београда. Новоизабрано руководство најавило је, као приоритетну активност, остваривање социјалног дијалога.
Да ли је и за Вас то најбољи пут да се изађе из социјалних проблема и конфликата?
Сигурно да је у интересу и Државе и Синдиката да се социјални дијалог остварује. Међутим, код нас како на нивоу Републике, тако и на нивоу Града, Социјално – економски савет не функционише. Социјално – економски савет на нивоу Града Београда који је конституисан још крајем 2006. године, никада није заживео.
ИНТЕРВЈУ СА ПРЕДСЕДНИКОМ
САВЕЗА САМОСТАЛНИХ СИНДИКАТА БЕОГРАДА
Томиславом Бановићем
Недавно сте изабрани за председника Савеза самосталних Синдиката Београда. Новоизабрано руководство најавило је, као приоритетну активност, остваривање социјалног дијалога.
Да ли је и за Вас то најбољи пут да се изађе из социјалних проблема и конфликата?
Сигурно да је у интересу и Државе и Синдиката да се социјални дијалог остварује. Међутим, код нас како на нивоу Републике, тако и на нивоу Града, Социјално – економски савет не функционише. Социјално – економски савет на нивоу Града Београда који је конституисан још крајем 2006. године, никада није заживео.
Да ли предузимате неке активности на његовом побољшању?
Свакако! Упућен је допис градоначелнику Београда и затражена је његова ургенција за оживљавање рада СЕС-а и очекујемо ускоро пријем код Градоначелника.
Уприличен је разговор са министром за рад, запошљавање, борачка и социјална питања и већ су презентовани одређени проблеми појединих предузећа и установа из грана и делатности у Београду. Такође је остварен и контакт са директором Републичке инспекције рада и договорено о начину сарадње.
Да ли социјални дијалог, на неки начин,ипак функционише у Београду?
Социјални дијалог на нивоу појединих грана и делатности у Београду функционише као што су: комунални систем, предшколско васпитање и образовање, култура, управа, правосуђе и друштвене организације, здравство итд. и резултат тога су потписани посебни колективни уговори за поједине делатности у култури, здравству, предшколском васпитању и образовању и комуналном систему, а Савез самосталних синдиката Београда ће и даље инсистирати на успостављању дијалога и у другим гранама и делатностима.
На чему ће инсистирати Синдикат Београда?
У наредном периоду Синдикат Београда ће инсистирати на успостављању суштинског социјалног дијалога између Синдиката, послодаваца и органа власти, како на нивоу Републике, тако и на нивоу Града Београда и локалних самоуправа, јер се једино на тај начин могу заштитити елементарна права запослених и чланства и обезбедити социјални мир.
Каква је улога Синдиката у колективном преговарању?
Улога Синдиката је врло битна и Синдикат мора да дефинише преговарачку платформу и у склопу ње посебно минимум питања која треба заједнички регулисати на одређеном нивоу и основне захтеве од којих се не може одустати у заштити материјалног положаја запослених, побољшању услова рада, збрињавању вишка запослених, синдикалној заштити и др.
Сигурно да су колективни уговори најјаче средство у уређивању односа између послодаваца и запослених, како код послодавца, тако и на нивоу грана – делатности.
На жалост, Општи колективни уговор престао је да важи још 2011. године. Поред залагања Синдиката да он остане на снази, као и инсистирање на примени проширеног дејства Општег колективног уговора, што се није остварило.
Какву помоћ пружа Синдикат Београда у домену колективних уговора?
Савез самосталних синдиката Београда пружа сву потребну стручну помоћ у свим фазама припреме, израде, закључивања и примене колективних уговора код послодаваца, укључивши и решавање спорова, односно формирања и функционисања арбитраже за заштиту индивидуалих и колективних права запослених.
Како ССС Београда делује у области радно – правне заштите и на који начин се она остварује?
Синдикат Београда пружа радно – правну заштиту, односно заштиту права из рада и по основу рада кроз стално унапређење система рада, како би се неопходна стручна помоћ пружила сваком члану коме је потребна и то на најефикаснији могући начин.
Савез самосталних синдиката Београда радно – правну заштиту остварује на следећи начин: праћењем Закона и других прописа везаних за радно – правну заштиту и информисањем чланова органа и председника синдикалних организација о истим; давањем примедби, мишљења и предлога на нацрте закона и прописа који су од значаја за материјално – социјални положај запослених и њихову радно – правну заштиту; указивањем на проблеме и поједина питања у остваривању и заштити права радника како би се превентивно деловало у циљу остваривања права запослених без судских спорова; заступањем пред судовима, инспекцијама, надлежним органима у предузећу и другим нивоима (жалбе, поднесци, рочишта, ванредни правни лекови); вођењем колективних спорова везаних за примену колективних уговора код послодаваца; учешћем у раду арбитража; сарадњом са инспекторима рада итд.
Шта је по Вама најважнија функција Синдиката?
Свакако да је најважнија улога Синдиката заштита материјалног и социјалног положаја запослених – чланова Синдиката и редовно се прати стање у овој области и предузимају мере и активности за његово побољшање.
Међутим, поред континуираног синдикалног деловања на свим нивоима досадашњи ток привредних реформи неповољно се одражава на материјално – социјални положај запослених, и раст просечних зарада не прати раст трошкова живота, а разлика између номиналног и реалног раста зарада условљава константан пад куповне моћи запослених.
Остварена просечна зарада у Београду у јануару 2015. године износи 66.392 динара и нижа је у односу на децембар 2014. године у номиналном износу за 22,9%, а у односу на јануар 2014. године номинално је виша за 2,3%. Истовремено, зарада без пореза и доприноса износи 48.207 динара и номинално је нижа у односу на децембар 2014. године за 23,3%, а у односу на јануар 2014. године номинално је виша за 2,7%.
У посматраном периоду реалан износ кретања зарада је нижи за 23%, односно 34.291 динар.
Да ли је тачно да је минимална зарада у Србији једна од најмањих у окружењу?
Иако се Синдикат залагао да износ минималне зараде буде на вишем нивоу, није успео да се избори за већи износ. Није поштована процедура прописа и Закона о раду о начину утврђивања минималне зараде, односно нису примењени предвиђени параметри и Одлуком Владе РС без сагласности Синдиката утврђен је износ за 2015. годину по радном сату 121,00 динар нето, односно на месечном нивоу (за 174 часа) износи 21.054 динара.
За синдикате је неприхватљиво усвојено повећање минималне зараде само за 6%, с обзиром да је она у периоду од 2010. номинално повећана само за 4.350 динара, односно на годишњем нивоу само за 850 динара.
Да ли се просечном зарадом могу покрити основне потребе које чине потрошачку корпу?
Просечна потрошачка корпа, како је дефинисало Министарство трговине износи 66.068 динара, а минимална потрошачка корпа износи 34.291 динар. Имајући у виду претходно дате податке просечно остварена зарада у Београду је недовољна за покриће потрошачке корпе и тај однос је 1,37 зараде, а за покриће минималне потрошачке корпе потребно је 0,71 просечне зараде остварене у Београду у јануару 2015. године.
Шта мислите о пакету мера Владе РС?
Генерално је мишљење Синдиката да ће усвојени пакет мера о смањењу плата и пензија, уз веома низак ниво зарада, велике незапослености и сл. допринети још већем осиромашењу, а радници у Србији и Београду и даље ће бити најмање плаћени у окружењу.
Како утицати на побољшање Социјално – материјалног положаја запослених?
Савез самосталних синдиката Београда, у циљу заштите материјално – социјалног положаја запослених и даље ће инсистирати од надлежних органа да се што пре донесе и утврди јасна стретегија развоја и изврше измене системских прописа како би се створили услови за нове инвестиције, побољшање услова привређивања, нове производне програме, отварање нових радних места и тиме остварила основна права на рад, адекватну зараду, а тиме и одговарајући животни стандард достојан човека.
Редовно ће се пратити кретање трошкова живота и објективно сагледавати кретање цена свих елемената потрошачке корпе и предлагати конкретне мере за заштиту стандарда и супротстављати се повећањима цена производа и услуга, посебно оних предузећа која имају монополски положај.
Залагаће се за обезбеђивање социјалне сигурности за све оне који остану без посла, кроз доношење и примену социјалног програма који би гарантовао иста права за све делатности и запослене, као и остваривање других права на накнаду, преквалификације, доквалификације, самозапошљавање, уз субвенције и кредите, запошљавање код других послодаваца а у оквиру Националне службе за запошљавање.
Да ли је стопа незапослености у Београду још увек висока без обзира што је знатно нижа од републичког просека и како побољшати незапосленост у Београду?
Незапосленост и даље представља један од кључних проблема и према званичним статистичким подацима у Београду она износи 15,85%, а у Србији је знатно виша и једна је од највећих у Европи.
Савез самосталних синдиката Београда ће се ангажовати и на решавању проблема незапослености у Београду, а тиме и смањењу сиромаштва. Од Скупштине града Београда, Националне службе запошљавања – Филијала у Београду, Социјално – економског савета и Савета за запошљавање захтеваће да се редовно доносе конкретни годишњи програми запошљавања са финансијском потпором из буџетских средстава и донација, стварање повољнијих услова од стране Државе за страна улагања, а нарочито гринфилд инвестиција.
Савез самосталних синдиката Београда ће инсистирати да се реализују мере које су утврђене стратегијама за запошљавање и смањење сиромаштва Законом о запошљавању и остваривању права за случај незапослености, а нарочито на: организовању јавних радова; доношењу мера за подстицање отварања малих и средњих предузећа и предузетништва; доношењу одлука о приоритетним делатностима од интереса за локални развој у функцији запошљавања; реализовању програма оспособљавања, преквалификације и обуке за дефицитарне послове и специфична занимања разних стручности и профила; подстицању самозапошљавања, како би радници који остану без посла, припадајуће отпремнине и накнаде наменски користили за оснивање малих предузећа и запошљавање на пословима пружања помоћи у кући старим и немоћним лицима, обезбеђења школа, вртића и установа, помоћи у учењу и стицању посебних знања, вештина и заната, пословима екологије, односно заштите животне средине, рад у социјалним, здравственим установама итд.
Залагаће се за спровођење законске регулативе у пракси како би се максимално спречио „рад на црно“ и тиме предупредила експлоатација запослених на тај начин.