извор: ”Политика”
На привременим и повременим пословима, незванично, ради најмање око 100.000 грађана Србије. Реч је о пословима који, по природи ствари, не би требало да трају дуже од 120 дана у календарској години. То су, на пример, послови у пољопривреди, сезонски рад у угоститељству, привремени допунски послови, помоћ у случају мањка радника... Међу радницима који су на овакав начин радно ангажовани има и оних који се учестало питају могу ли такви уговори да прерасту у рад на неодређено време у случају непостојања уговора. Правни тим Савеза самосталних синдиката Београда с којим наш лист већ годину дана успешно сарађује објашњава да привремени и повремени послови представљају рад ван радног односа и за те послове закључује се уговор о обављању привремених и повремених послова у писаном облику, и то са незапосленим, затим запосленим који ради непуно радно време – до пуног радног времена, или са корисником старосне пензије.
– Уговор о раду закључује се пре ступања запосленог на рад, њиме се заснива радни однос на одређено или неодређено време. Закон је у том случају предвидео да се, ако послодавац не закључи уговор о раду са запосленим пре ступања на рад, сматра да је запослени засновао радни однос на неодређено време даном ступања на рад. Зато наведена фикција, односно претпоставка заснованог радног односа на неодређено време не важи за привремене и повремене послове – откривају у Савезу самосталних синдиката Београда.
Међу читаоцима „Политике” ових дана је било и оних који су се питали какве су обавезе послодавца кад је реч о првој помоћи, будући да су недавно били сведоци непријатне ситуације када се на послу колега повредио. Правници у овом савезу истичу да је у том случају послодавац дужан да обезбеди пружање прве помоћи, оспособи одговарајући број запослених за пружање прве помоћи и обезбеди средства и опрему за њено пружање, узимајући у обзир процењене ризике, технолошки процес, организацију, природу и обим процеса рада, број запослених који учествују у процесу рада, број радних смена, број локацијски одвојених јединица, учесталост повреда на раду и удаљеност до најближе медицинске помоћи.
– Притом се од послодавца очекује и да пружање прве помоћи организује тако да је она доступна сваком запосленом током радног времена, у свим сменама и на свим локацијама. За њено пружање морају бити оспособљени руководиоци, као и најмање два процента укупног броја извршилаца у једној радној смени или локацијски одвојеној јединици – прецизирају у правном тиму Савеза самосталних синдиката Београда.
Цео текст прочитајте на: http://www.politika.rs/scc/clanak/445656/Za-privremeno-povremene-poslove-nema-radnog-odnosa-na-neodredeno-vreme