Дискусија синдиката, државе и послодаваца о томе постоји ли у Србији потреба за агенцијама за запошљавање.
Да ли агенције људе третирају као робу?
Иако област ангажовања радне снаге преко агенција за запошљавање још увек није довољно регулисана у Србији постоји одређени број активних агенција за запошљавања.
У актуелној дебати о реформама тржишта рада присутна су различита мишљења и виђења начина на који треба регулисати рад агенција за запошљавање. Иако један део стручне јавности афирмативно говори о таквом виду запошљавања синдикати изражавају озбиљну забринутост због бројних непознаница и нејасноћа који она са собом носи, закључак је са расправе о праву радника ангажованих преко агенција за запошљавања коју су данас организовали Савез самосталних синдиката Београда и Фондација Фридирх Еберт у Београду.
Драган Тодоровић, потпредседник Савеза самосталних синдиката Београда, током своје дискусије запитао се да ли је уопште нужно постојање агенција за запошљавање када већ постоји Национална служба за запошљавање и да ли се егзистирањем таквих агенција обесмишљава њен рад. Иако званични подаци показују да у Србији има 60.000 запослених преко агенција, Тодоровић је нагласио да је према сазнањима синдикалаца та цифра знатно већа и да своју егзистенцију на тај начин обезбеђује око 100.000 грађана. - Поставља се питање каква се порука шаље младима у Србији, промовисањем тзв. флексибилних начина запошљавања. Другим речима, да ли се спровођењем таквог пројекта фактички ствара робовласничко друштво, где се људи третирају као роба чији се рад може изнајмити - истакао је Тодоровић.
Зоран Лазић, помоћник министра за рад, нагласио је да у Србији тренутно постоје агенције за запошљавање које поштују права својих запосленика али и да, нажалост, постоје и оне које искоришћавају раднике, односно ускраћују им зараде како би смањили цену својих услуга и на тај начин представљају и нелојалну конкуренцију. - Баш због тога је нужно доношење закона о агенцијама за привремено запошљавање којим ће се прецизно дефинисати њихове обавезе и права и спречити све врсте злоупотреба. У том циљу формирана је и радна група, коју сачињавају представници државе, синдиката и агенција за запошљавање која припрема предлог текста закона. Када тај посао буде завршен, ићи ће се на јавну расправу, а након тога предлог закона би могао да се нађе у скупштинској процедури до априла следеће године - рекао је Лазић.
Никола Милосављевић, представник агенције Адеко оутсоурцинг је рекао да агенција у којој он ради инсистира на стриктној заштити запослених који се упућују на привремени рад код послодавца коме је потребна замена одсутне радне снаге. - То значи да агенција за запошљавање послодвцу мора да понуди флексибилну услугу запошљавања, односно замене. Та флексибилност не значи да се послодавцу омогућава да лако отпусти или искоришћава радника на замени, већ да добије адекватну и стручну радну снагу на брз и ефикасан начин. Такође, наша фирма инсистира на томе да радника на замени којег агенција упућује послодавцу за свој посао добија исту новчану надокнаду као одсутни радник кога привремено мења код тог послодавца - нагласио је Милосављевић.
Он је додао да постоје бројни разлози за постојање агенција за запошљавање као вид подршке компанијама којима је потребна замена или додатна радна снага. У том смислу, као пример Милосављевић је навео сезонске радове, као и ангажовање радне снаге по потреби на оним радним местима која због природе посла не постоје у систематизацији запошљавања код тог послодавца.
- Да би систем ангажовања радника преко агенција функционисао на задовољавајући начин потребно је примењивати успешну праксу која постоји у развијеним земљама Европе. Баш због тога изузетно битно је да се обезбеди одговорајућа и квалитетна законска регулатива на том пољу, која ће заштити раднике ангажоване на тај начин. Управо то је и основни задатак који треба да испуни радна група ангажована на писању предлога закона - закључио је Милосављевић.
Извор: Дневни лист Данас