Прошле седмице у Београду је одржан округли сто " Права радника ангажованих преко агенција за запошлјавање" у организацији Савеза самосталних синдиката Београда и Фондације "Фридрих Еберт".
Посебну пажњу присутних београдских синдикалаца привукло је излагање психолога Николе Ристивојевића који је описао како стес фатално делује на здравлје слабо плаћених, синдикално незаштићених, на одређено време запослених радника који се суочавају са сталним страхом од губитка посла.
Одговарајући на тврдње Ристивојевића представник једне агенције за запошлјавање која послује у Србији је истакао да у савременом друштву "нико више није сигуран да неће изгубити посао и очекује да ће на једном послу остати до краја радног века".
Објашњење је да је то због глобализације привреде и да је сасвим нормално и уобичајено да ствари тако функционишу.
Такво тумачење није наишло на одобравање присутних синдикалаца који су имали бројне примедбе на то резоновање.
Никола Ристивојевић је у реплици на брилјантан начин објаснио да "стрес" добро плаћеног менаџера никако не може да се упореди са истинским стесом слабо плаћеног радника који не само да се плаши да ће отказом остати без средстава да издржава породицу већ губи лјудско достојанство и самопоштовање.
Београдски синдикалци су са одобравањем пропратили Ристивојевићево излагање. Теорија о "флексибилности" запошлјавања која пропагира да радно место ником није "загарантовано" представлја неолибералну флоскулу насталу пре око 25 година, као наставак Фукојамине тезе о "крају историје". На наше просторе долази пре 15 година а посебан елан и промоцију доживлјава управо сада када ужива подршку премијера Александра Вучића који на неолиберални економски концепт гледа са разумевањем и нескривеним симпатијама.
Међутим, након негативних ефеката економске кризе коју нису изазвали "лењи радници" већ грамзиви банкари, енормног богаћења мањине и наглог сиромашења широких слојева, високих профита страних компанија којима држава Србија субвенционише радна места, ниских плата и одредаба Закона о раду који је писан по мери послодаваца , чак и они синдикалци који су у то и веровали више не купују причу о "флескибилном запошлјавању".
Тачније речено о оном облику запошлјавања који власницима омогућава енормни профит, менаџерима велике бонусе а све на рачун јефтине радне снаге која "флексибилно" може бити отпуштена и замењена истом таквом из реда армије незапослених. Неолиберални теоретичари ће бити принуђени да промене реторику у борби за своју "ствар" јер чак и уз наклоност центара моћи њихове пароле постају све неубедлјивије.
Да београдски радници постају освешћенији потврђује и то што се ових дана Удруженим синдикатима Србије "Слога" јавила група запослених у Мекдоналдсу заинтересованих за оснивање синдикалне подружнице.
У мојим двадесетим неки познаници су се хвалили запослењем у "Меку" и приликом да напредују у хијерархији, а данашње генерације сматрају да треба да искористе своје право на синдикално организовање.
Чињеница да су наши суграђани синдикалци спремни да солидарно и конкретно штите права запослених треба да радује све добронамерне, јер је управо то тренд у свим развијеним землјама чије стандарде желимо да достигнемо.
Извор: Данас