Поводом Дана Савеза самосталних синдиката Београда 20. марта 2015. године одржана је свечана седница којој су присуствовали носиоци функција Савеза самосталних синдиката Београда и Србије.
Тим поводом, председник Савеза самосталних синдиката Београда – Томислав Бановић прочитао је Р Е Ф Е Р А Т
Поводом Дана Савеза самосталних синдиката Београда 20. марта 2015. године одржана је свечана седница којој су присуствовали носиоци функција Савеза самосталних синдиката Београда и Србије.
Тим поводом, председник Савеза самосталних синдиката Београда – Томислав Бановић прочитао је
Р Е Ф Е Р А Т
„Дан Савеза самосталних синдиката Београда – 22. март је прилика за подсећање на богату синдикалну прошлост.
Тога дана пре 114. година формирано је Београдско радничко друштво које је обухватило раднике разних занимања и имало обележја за то време, модерног радничког и синдикалног покрета.
Крајем 19. и почетком 20. века у Београду су занатлије и радници запослени у задругама, радионицама и првим фабрикама били изложени експлоатацији која се тешко подносила.
Отуда су тадашња културна и потпорна удружења постепено прерастала у организације са синдикалним карактеристикама.
Оне су за циљ имале борбу за веће зараде, регулисање радног времена и боље услове рада.
Схватајући да се спонтаним акцијама појединих струковних удружења не могу изборити за бољи економски положај, наметнула се потреба за удруживање и организовање на нивоу Београда.
Тако је преко тадашњих листова ''Напред'' и ''Стари раднички лист'' покренута иницијатива за оснивање једног опште радничког и класно – борбеног друштва.
На радничком збору 1901. године донета је Одлука о оснивању Београдског радничког друштва које је затим убрзо и формирано.
Уследила су и Правила друштва а власти су их потврдиле 22. марта 1901. године па је тај датум установљен као Дан синдиката Београда.
У Правилима је записано да су задаци Друштва: борба за радничка права, уређење појединих питања из радничког живота, као и послови на умном и моралном унапређењу чланства, затим оснивање читаоница, књижнице и организовање културно – забавног живота.
Као централна радничка организација друштво је испољило вишеструку активност. Пре свега, радило је на учлањењу радника разних занимања и деловало је у правцу њиховог класног просвећивања и даљег организовања у синдикалне организације.
То је била својеврсна школа за припрему и оспособљавање радника за предузимање активности на оснивању струковних синдикалних савеза.
Већ 1902. године формирано је осам синдикалних савеза и покренуте су Радничке новине. Све је то утицало и на синдикално организовање у већим местима у Србији.
У мају 1902. године основан је Централни одбор, као руководећи форум у Београду, а 1903. године конституисан је и Раднички савез, као јединствен синдикални покрет који је потом обухватио целу Србију.
Под његовим снажним утицајем у августу 1903. године дошло је до одржавања Првог Конгреса Радничког савеза у згради данашњег биоскопа ''Балкан'' и обједињавања 33. радничке организације из целе Србије.
Већ 1904. године Раднички савез Србије постао је члан Међународне синдикалне централе у Амстердаму.
Тако су се створили услови за синдикално организовање и деловање по узору на синдикате у развијеним европским земљама тог времена а борба синдиката постаје ефикаснија.
У периоду до Првог светског рата дошло је до убрзаног развитка и свестраног деловања Синдиката у целој земљи у чему је Београдска организација одиграла значајну улогу. Од посебне је важности што се тадашњи синдикат изборио за доношење и установљење радничког законодавства.
Од стварања Југославије, од Конгреса уједињења 1919. године, Синдикат је деловао на знатно ширем простору, али у све тежим условима. Било је честих забрана рада, полицијских прогона, унутрашњих подела под утицајем политичких странака – успостављене су диктатуре режима и сл.
После Другог светског рата уследио је рад Синдиката у новом систему социјализма, обнове изградње порушене земље, планске привреде, самоуправљања – све до деловања у вишестраначком друштву.
Синдикат се борио за побољшање материјалног и друштвеног положаја свог чланства, али резултати су зависили од ширих друштвених околности и положаја Синдиката у политичком систему који је био под доминантним утицајем владајуће партије.
Од 1990. године Синдикат Београда је постао Савез самосталних синдиката Београда који делује као добровољна, самостална и интересна организација у условима политичког и синдикалног плурализма.
Целокупна синдикална прошлост јасно указује да је потреба за синдикалним организовањем постојала и да је актуелна и данас.
После 5. октобра 2000. године дошло је до консолидовања Савеза самосталних синдиката Србије и Београда. Уз одређене организационе и кадровске промене и активно деловање у условима демократских промена, транзиције и приватизације, пре свега на заштити интереса и права чланства и запослених, Савез самосталних синдиката је постао најмасовнија синдикална централа која је доказала своју репрезентативност, постала уважен социјални партнер у односу на послодавце и органе власти и као таква призната је у међународним асоцијацијама синдиката.
Започете реформе, економска криза, реструк-турирање, стечајеви, ликвидације предузећа довели су до масовног отпуштања радника, без адекватних и праведних социјалних програма и новог запошљавања.
Недограђеност институција правне државе и неефикасност правног система утицале су на слабу заштиту појединачних и колективних права чланства и свих запослених.
У свим тим дешавањима Синдикат је имао значајну улогу и борио се за заштиту права и интереса чланства и њихов материјално – социјални положај у мери у којој је то било могуће, путем дијалога и свим другим средствима синдикалне борбе – протестима и штрајковима.
И данас, Синдикат се неће одрећи своје идеологије, изворних принципа синдикализма и програмских циљева, настављајући борбу за достојанственији и праведнији живот запослених.
Честитамо вам данашњи празник - 114 година постојања Синдиката Београда.“