Минимална зарада у Србији од 115 динара за сат рада је испод границе сиромаштва и требало би да износи 137,9 динара по радном сату као што то прописују недавно усвојене измене Закона о раду.
Уколико се влада одлучи за мањи износ, прекршиће Закон о раду, чији члан 122. прописује формулу према којој се израчунава минимална зарада и на основу које смо И дошли до цифре од 137,9 динара.
То је речено на данашњој заједничкој конференцији за новинаре Савеза самосталних синдиката Србије И Уједињених гранских синдиката Независност, одржаној уочи сутрашње седнице Социјално-економског савета, на којој би требало да буде усвојен предлог о новој минималној заради, којој се, према најави, противи Унија послодаваца Србије.
Председник СССС Љубисав Орбовић је подсетио да садашња минимална цена рада није мењана две ипо године.
Он се запитао због чега је Закон о раду уопште мењан ако се сада не примењује.
"Ми смо били против тих измена, али закон је усвојила скупштина, он је легалан и мора се примењивати", рекао је Орбовић.
"Износ од 137,9 динара не траже синдикати, већ прописује Закон. Ко год да примени члан 122. Закона о раду доћи ће до овог резултата. Они кажу - нема пара. Па нека објаве фајронт ако нема пара", рекао је предсеник УГС Независност Бранислав Чанак, подсетивши да је претходни Закон о раду промењен са образложењем да се не примењује.
Према важећем Закону о раду, у члану 122. наведено је да се за утврђивање минималне цене рада користи шест параметара - потрошачка корпа, кретање стопе запослености на тржишту рада, стопе раста БДП-а, кретања потрошачких цена, кретање продуктивности и просечне зараде у Србији, прецизирао је секретар Већа СССС Зоран Михајловић.
Према подацима Министарства трговине, туризма и телекомуникација, минимална потрошачка корпа за јун 2014. износила је 34.280 динара, што је више за 12,4 одсто у односу на април 2012. Године, када је минимална потрошачка корпа износила 30.491 динара, навео је он.
Стопа запослености, такође, бележи повећање, јер је у априлу прошле године износила 36,3 одсто, а у првом кварталу 2014. је била 38,4 одсто, рекао је Михајловић.
Бруто домаћи производ у 2013. години износио је 2,5 одсто, а у првом кварталу ове године 0,1 проценат. У периоду јануар-јун 2014. Године, у односу на исти период лане, потрошачке цене повећане су 2,0 одсто, а планирани раст потрошачких цена ове године је 5,5 одсто, рекао је Михајловић.
Према његовим речима, у 2012. години раст зарада, без пореза и доприноса, износио је 9,0 процената, у 2013. је био 6,2 одсто, а у седам месеци 2014. године зараде су расле по стопи од 1,5 одсто.
Када се примене сви ти параметриц, долази се до цене од 137,9 динара нето по радном сату, што значи да би минимална зарада за 2015. годину требало да износи 23.994,6 динара, навео је он и подсетио да је праг ризика сиромаштва у 2012. години за трочлану породицу износио 24.624 динара, што значи да би цена рада требало да буде већа од 141,52 динара да би покрила линију сиромаштва.
Извршна секретарка УГС Независност Злата Зец је подсетила да су синдикати раније предлагали да се миминална зарада веже за минималну потрошачку корпу, али је влада била против и предложила ову формулу коју сада не може да примени, јер каже да "пара нема".
"Никакви параметри њих не интересују. Једнини њихов одговор је - нема пара", рекла је она.
Орбовић је оценио да ће се тешко доћи до компромиса на седници СЕС-а.
"Сачекаћемо да видимо да ли ће влада изаћи с неким предлогом. За сада није било никаквих разговора о протестима", казао је Орбовић упитан који ће бити кораци синдиката уколико влада не прихвати повећање минималне зараде.
Чанак је указао да влада, уколико не буде поштовала Закон о раду, успорава своје европске амбиције.
"Ми ништа не тражимо и само инсистирамо да се при утврђивању минималне цене рада поштује закон. То је математичка, а не политичка или економска чињеница", рекао је Чанак.
По његовим речима, од владе се најчешће чује аргумент да нема новца, па је он поручио да се "у кафану не иде ако немаш пара".