Данас се обележава Светски дан безбедности и заштите здравља на раду. И даље највише повреда има у грађевинарству, индустрији и пољопривреди. Jош није донет Закон о осигурању од повреда на раду, који би послодавца обавезао да плати лечење и обештети повређене раднике.

Од почетка 2021. године ово су неки од новинских наслова који би требало неког да упозорe:

04.01.2021. године - Радник са мокрог крова пао у амбис;
03.02.2021. године - Радник железнице погинуо на прузи;
20.02.2021. године - Преврнула се дизалица, настрадао радник;
23.02.2021. године - Погинуо младић у Панчеву, пропао кроз кров складишта;
23.02.2021. године - Погинуо радник грађевинске фирме у Батајници;
02.03.2021. године - Рудара самлела дробилица;
09.03.2021. године - Трагично преминулог радника ударио профил тежак тону и по;
25.03.2021. године - Радник погинуо када је на њега пао контејнер са шутом!;
08.04.2021. године - Радника из Ниша убила сајла на градилишту;
10.04.2021. године - Радника ударио багер, погинуо приликом утовара машине;
21.04.2021. године - Радник погинуо, зид пао на њега;
22.04.2021. године - Погинуо радник, пао са скеле на градилишту;
08.03.2021. године -Радник погинуо на лицу места када се преврнула машина у којој се налазио;
09. 03. 2021.године - Радник погино , док је покушавао да поправи виљушкар.

Сећамо се мртвих, боримо се за живе.

Савез самосталних синдиката Београда инсистира на доследној примени закона у казненој политици, изрицањем новчаних казни у прекршајном поступку које треба да буду максималне.

У кривичном поступку за кривична дела непредузимања мера заштите на раду, кривично дело изазивање опасности необезбеђењем мера заштите на раду и кривично дело непрописно и неправилно извођење грађевинских радова, починиоцима, односно одговорним лицима, још увек нису изречене затворске казне.

еопходно је да се на свим нивоима поштује право на безбедно и здраво радно место и радну околину, да социјални партнери активно учествују у обезбеђивању тих услова кроз систем дефинисаних права, одговорности и обавеза.

Ове године безбедност и здравље на раду па тако и сам Дан безбедности и здравља на раду обележава пандемија новог вируса COVID 19.

У девет месеци 2020. године и неколико месеци у 2021. години епидемија болести COVID-19, грубо нас је опоменула колико су мере безбедности здравља на раду важне за очување здравља, не само радника већ и других особа.

 

Закон о безбедности и здравља на раду на врло јасан начин утврђује да је послодавац дужан да обезбеди запосленом рад на радном месту и радној околини у којима су спроведене мере безбедности и здравља на раду и не ослобађа га одговорности у вези са применом тих мера.

Јасно је колико је важна доступност личних заштитних средстава (маске, рукавице, средства за дезифекцију) не само у здраственом систему него и у свим осталим делатностима. Сада је свима јасно колико је важно улагање у јавни здраствени систем Републике Србије.

С обзиром на епидемиолошку ситуацију у Београду, молимо Вас да у циљу очувања живота и здравља радника као и других особа приступите вакцинацији.

Захтевамо од послодаваца да примењују Правилник о превентивним мерама за безбедан и здрав рад при излагању биолошким штетностима
„Сл. Гласник РС“ бр.96-2010 и 115 -2020.године, посебно у делу:

Прилог 6.

КОДЕКС ПОНАШАЊА ПРИ ВАКЦИНАЦИЈИ

1. Ако се на основу процене ризика из члана 4. овог правилника дође до закључка да постоји ризик по здравље и безбедност запослених због њихове изложености биолошким штетностима за који постоје ефективне вакцине, послодавци су дужни да запосленима понуде могућност вакцинације.
2. Вакцинација се спроводи у складу са посебним прописима и праксом.
3. Запослени треба да буду информисани о користима и неповољним ефектима како прихватања, тако и одбијања вакцинације.
4. Вакцинација не сме да проузрокује финансијске обавезе за запослене.
5. Лични картон о извршеној имунизацији може се дати на располагање запосленом, као и ангажованој служби медицине рада, на њен захтев.

Осим биолошких штетности (вируса), механичких опасности, електричних опасности и опасности везане за карактеристике радног места ова епидемија ставила је нагласак и на важност менталног здравља радника.

Изазвала је поремеђај у животу сваког од нас, изолацију, рад од куће, нагле промене организације рада, страх од губитка радног места, губитка зараде или дела зараде, страх за лично здравље као и својих најближих, страх од смрти.

Дуг период неизвесности, болести, породичне трагедије, трауме оставиће ожиљке на многима.

Стрес на радном месту заузима водеће место на скали главних узрочника одсуства са посла а такође је и највеђи узрок пада мотивације и продуктивности радника. Стресни догађај или стресор, дефинише се као догађај који особа процењује као угрожавајући или опасан за нешто што је њој важно, односно као догађај за који сматра да може изменити ток њеног живота. Стресор, је такође, захтев којем особа не може да удовољи.

Стрес проузрокује веома различите реакције човековог организма, физичке и психичке проблеме, као и различите облике неприлагођеног понашања.

Ако послодавци не предузму одговорајуће мере за ублажавање стреса сигурно је да ће ова ситуација утицати на здравље радника и у будућности узроковати разна обољења као и дуготрајна боловања, што ће имати негативни финансијски резултат како за радника и његову породицу, тако и за послодавца као и за цело деруштво.

Наглашавамо да је послодавац увек обавезан примењивати мере за безбедан и здрав рад радника и других особа које се затекну у радном простору послодавца ради очувања живота и здравља радника.

Савез самосталних синдиката Београда поручује надлежним институцијама, да је заједнички циљ свих нас, да водимо бригу о сваком запосленом који ће свој радни век провести у безбедној радној средини без повреда и оштећења здравља, а самим тим унапредићемо стање у области безбедности и здравља на раду на ниво најразвијенијих држава јер то дугујемо будућим генерацијама.

П Р Е Д С Е Д Н И К
Драган Тодоровић, с.р