Национални дан безбедности и здравље на раду у Републици Србији
Међународна организација рада прогласила је 28. април Светским даном безбедности и здравље на раду.
У Републици Србији одлуком Владе РС, дан безбедности и здравља на раду, обележава се од 2010. године.
Обележавањем овог дана, сећамо се погинулих и повређених радника, одајемо почасти жртвама повреда на раду и професионалних болести, настојимо да радимо на подизању свести о важности осигурања здравог и сигурног радног места и радног окружења.
Заштита радника од болести, обољења и повреда услед околности радног места, наведена је као један од приоритетних области деловања у преамбули Устава МОР-а (1919) остаје релевантна и данас. Овај основни принцип је потврђен у Филаделфиској декларацији из 1944. године и касније у Сеулској декларацији из 2008. године, где је наведено да право на безбедно и здраво радно место треба да буде препознато као фундаментално људско право а не само као радно право.
Обележавање Светског дана безбедности и здрављe на раду сваке године везано је за одређену тему из области безбедности и здравља на раду. У том смислу прошла година се односила на тему социјалних партнера и социјалног дијалога који учествују у стварању позитивне културе безбедности и здраваља на раду, кроз ефикасан социјални дијалог. Влада и социјални партнери треба активно да учествују у доношењу одлука о безбедности и здравља на раду, што захтева отворену комуникацију, дијалог изграђен на поверењу и међусобном поштовању где се највећи приоритет примењује на принципе превенције.
Национална култура безбедности и здравља на раду је она на којој се право на безбедно и здраво радно окружење поштује на свим нивоима.
Од 21.04.2023. године у Скупштини Републике Србије у процедури је доношење новог закона о безбедности и здравља на раду, чији је главни циљ безбедност и здравље запослених, смањити броја повреда на раду, професионалних болести и других болести у вези са радом.
Предлог Закона о безбедности и здравља на раду тренутно се налази у скупштинској процедури и доноси неколико важних измена:
• пооштравају се услови за обављање високо ризичних послова, рад на висини , рад у дубини, рад у скученом простору, рад у простору са потенцијално експлозивним атмосферама, рад при коришћењу опасне хемијске материје и рад у зонама у којима је присутна озбиљна неизбежна или непосредна опасност;
• уводи се појам рад од куће и рад на даљину;
• отвара се пут за новчано кажњавање запослених који не поштују правила безбедности и здравља на раду;
• уводе се лиценце за инжињере безбедности и здравља на раду;
• пооштрава се казнена политика.
Приоритет не треба бити само доношење закона и подзаконских аката о безбедности и здравља на раду, већ и њихова доследна примена.
Статистика показује да се највећи број повреда на раду дешава управо због непоштовања прописа из области безбедности и здравља на раду. Ради се пре свега о: некоришћењу заштитне опреме, небезбедном раду на висини, рад у непрописно обезбеђеним ископима, непрописна сарадња учесника у раду, непрописном раду са опремом за рад, ангажовању лица која раде на црно, односно лица које послодавци ангажују без закључивања уговора о раду који углавном послове обављају као привремено и повремене послове, без претходног упознавања са технологијом рада.
Оштрија казнена политика према одговорним лицима није једини начин смањења повреда на раду, већ је потребна едукација послодаваца и запослених из области безбедности и здравља на раду. Потребно је указати на значај смањивања броја повреда на раду, професионалних обољења и болести у вези са радом, са посебним освртом на високоризичне секторе (грађевинарство, хемијска индустрија, пољопривреда, рударство итд).
У Републици Србији није добар регистар повреда на раду, јер се води при Инспекторату за рад. Управа за безбедност и здравље на раду и Министарство здравља - медицина рада, не препознају професионалне болести, тако да оне готово и да не постоје иако је у Републици Србији Правилником о утврђивању професионалних болести дефинисано 66 болести.
Према годишњем извештају Инспектората за рад у 2022. години, извршено је 65.043 инспекцијских надзора и посета код регистрованих и нерегистрованих субјеката, што је за 2% више него у истом периоду 2021. године.
Извршено је и 32.414 инспекцијских надзора у области безбедности и здравља на раду.
Већина послодаваца, тј. 81% послодаваца код којих је извршен инспекцијски надзор у 2022. години, права, обавезе и одговорности из области безбедности и здравља на раду уредили су општим актом, односно Правилником о безбедности и здрављу на раду, док је 5% послодаваца права, обавезе и одговорности, уредило колективним уговором. Инспекцијским надзорима извршеним у 2022. години, утврђено је и да је 5% послодаваца који имају до десет запослених, права, обавезе и одговорности у области безбедности и здравља на раду утврдило уговором о раду, а 9% послодаваца уопште није уредило права обавезе и одговорности у области безбедности и здравље на раду.
Повредом на раду која је дефинисана Законом о пензисјком и инвалидском осигурању и Законом о здраственом осигурању, према извештају инспектроата рада у 2022. години било је:
26 инспекцијска надзора поводом смртних повреда на раду;
• 21 инспекцијски надзор поводом тешких повреда са смртним исходом;
• 16 инспекцијских надзора поводом колективних повреда на раду, у оквиру којих се догодило 5 смртних и 4 тешких повреда на раду са смртним исходом;
• 844 инспекцијских надзора поводом тешких повреда на раду;
• 75 инспекцијских надзора поводом лаких повреда на раду.
Европска конфедерација синдиката (ETUC) је покренула кампању за радна места без смртних случајева до 2030. године, односно „НУЛА СМРТНИХ СЛУЧАЈЕВА“ на радном месту.
Потребно је уложити све напоре како би се што више смањио број смртних случајева повезаних са радом у складу са приступом визији нула смртних случајева од стране свих социјалних партнера. Доношење новог закона о безбедности и здравља на раду представља први корак у циљу смањења повреда на раду.
Безбедност и здравље на раду третира се као трошак, а добро управљање безбедношћу и здрављем на раду је активност која ствара додатну вредност као и уштеде како код послодавца тако и на нивоу друштва (мањи број дана боловања).
Потребно је доношење Закона о осигурању повреда на раду.
Сваки послодавац је дужан бринути о безбедности и здрављу радника, али исто тако и сваки радник мора користити на законит начин средства за рад и опрему заштите на раду, активно сарађивати са послодавцима у спровођењу превентивних и заштитних мера у области безбедности и здравља на раду, активно сарађивати са предстваницима радника из области безбедности и здравља на раду (одбори за безбедност и здравље на раду)
Свим радницима и послодавцима упућујемо апел да учине све како би се створили безбедни и здрави радни услови ради спречавања повреда на раду.