Дан Савеза самосталних синдиката Београда – 22. март и 119. година од формирања Београдског радничког друштва, Савез самосталних синдиката Београда ове године неће обележити на традиционалан начин одржавањем радно – свечане седнице, због увођења ванредног стања у Републици Србији и донетих мера ради спречавања ширења заразе Ковида 19.

Са жељом да се изборимо за већи легитимитет и јачу преговарачку моћ, а тиме и за достојанственији рад и живот и још бољи материјално – социјални положај запослених свим члановима самосталних синдиката у Савезу самосталних синдиката Београда честитамо овај празник

Дан Савеза самосталних синдиката Београда – 22. март је прилика за подсећање на богату синдикалну прошлост.

Пре 119. година – 22 марта формирано је Београдско радничко друштво које је обухватило раднике разних занимања и имало обележја за то време, модерног радничког и синдикалног покрета. Крајем 19. и почетком 20. века у Београду су занатлије и радници запослени у задругама, радионицама и првим фабрикама били изложени експлоатацији која се тешко подносила. Отуда су тадашња културна и потпорна удружења постепено прерастала у организације са синдикалним карактеристикама. Оне су за циљ имале борбу за веће зараде, регулисање радног времена и боље услове рада.

Схватајући да се спонтаним акцијама појединих струковних удружења не могу изборити за бољи економски положај, наметнула се потреба за удруживање и организовање на нивоу Београда.
Тако је преко тадашњих листова ``Напред`` и ``Стари раднички лист`` покренута иницијатива за оснивање једног опште радничког и класно – борбеног друштва.

На радничком збору 1901. године донета је Одлука о оснивању Београдског радничког друштва које је затим убрзо и формирано. Уследила су и Правила друштва а власти су их потврдиле 22. марта 1901. године па је тај датум установљен као Дан синдиката Београда.

У Правилима је записано да су задаци Друштва: борба за радничка права, уређење појединих питања из радничког живота, као и послови на умном и моралном унапређењу чланства, затим оснивање читаоница, књижнице и организовање културно – забавног живота.

Као централна радничка организација друштво је испољило вишеструку активност. Пре свега, радило је на учлањењу радника разних занимања и деловало је у правцу њиховог класног просвећивања и даљег организовања у синдикалне организације. То је била својеврсна школа за припрему и оспособљавање радника за предузимање активности на оснивању струковних синдикалних савеза.

Већ 1902. године формирано је осам синдикалних савеза и покренуте су Радничке новине. Све је то утицало и на синдикално организовање у већим местима у Србији.

У мају 1902. године основан је Централни одбор, као руководећи форум у Београду, а 1903. године конституисан је и Раднички савез, као јединствен синдикални покрет који је потом обухватио целу Србију.
Под његовим снажним утицајем у августу 1903. године дошло је до одржавања Првог Конгреса Радничког савеза у згради данашњег биоскопа ``Балкан`` и обједињавања 33. радничке организације из целе Србије.

Већ 1904. године Раднички савез Србије постао је члан Међународне синдикалне централе у Амстердаму.

Тако су се створили услови за синдикално организовање и деловање по узору на синдикате у развијеним европским земљама тог времена а борба синдиката постаје ефикаснија.

У периоду до Првог светског рата дошло је до убрзаног развитка и свестраног деловања Синдиката у целој земљи у чему је Београдска организација одиграла значајну улогу. Од посебне је важности што се тадашњи синдикат изборио за доношење и установљење радничког законодавства.

Од стварања Југославије, од Конгреса уједињења 1919. године, Синдикат је деловао на знатно ширем простору, али у све тежим условима. Било је честих забрана рада, полицијских прогона, унутрашњих подела под утицајем политичких странака – успостављене су диктатуре режима и сл.

После Другог светског рата уследио је рад Синдиката у новом систему социјализма, обнове изградње порушене земље, планске привреде, самоуправљања – све до деловања у вишестраначком друштву.

Синдикат се борио за побољшање материјалног и друштвеног положаја свог чланства, али резултати су зависили од ширих друштвених околности и положаја Синдиката у политичком систему који је био под доминантним утицајем владајуће партије.

Од 1990. године Синдикат Београда је постао Савез самосталних синдиката Београда који делује као добровољна, самостална и интересна организација у условима политичког и синдикалног плурализма.

После 5. октобра 2000. године дошло је до консолидовања Савеза самосталних синдиката Србије и Београда, уз одређене организационе и кадровске промене.
Започете реформе, економска криза, реструк-турирање, стечајеви, ликвидације предузећа довели су до масовног отпуштања радника, без адекватних и праведних социјалних програма и новог запошљавања.

Недограђеност институција правне државе и неефикасност правног система утицале су на слабу заштиту појединачних и колективних права чланства и свих запослених.

У свим тим дешавањима Синдикат је имао значајну улогу и борио се за заштиту права и интереса чланства у мери у којој је то било могуће.

И данас, у процесу придруживања Европској унији пред Синдикатом су бројни задаци и велика одговорост.

Реформе и промене које се одигравају у свим сферама живота, намећу потребу да Синдикат буде флексибилнији, јединственији и упорнији у својим захтевима. У решавању актуелних проблема запослених и чланова Синдиката мора да се делује брзо али не и брзоплето, благовремено и јединствено.

У свим изменама радног законодавства Синдикат мора учествовати као равноправни партнер и не сме дозволити да се измене законске регулативе у области рада врше кроз притиске и доношење закона по хитном поступку.

Дијалог јесте најбољи начин за решавање проблема и умањење социјалних тензија, али Синдикат се неће одрећи и других метода синдикалне борбе – протеста и штрајкова, како би свој циљ остварио.