Савез самосталних синдиката Београда се противи приватизацији Апотеке „Београд“ чији је оснивач град Београд. У синдикату сматрају да ова апотекарска установа мора остати део јавног здравственог система и гарант адекватног снабдевања грађана лековима.
Најава могуће приватизације Апотеке „Београд“ се појавила у медијима почетком године, када је заменик градоначелника Београда изјавио: „Продаћемо у будућности апотекарске установе јер би главни град, као и сви модерни градови, требало да се бави оним што пружа грађанима, а то је комунални систем и нема потребе да се бави пословима који нису комунална делатност.“
Вероватно је епидемија коронавируса успорила реализацију ове намере градских челника, али је у међувремену било најављивано да би до приватизације градске мреже апотека могло доћи након што се заврше процеси приватизације „Београђанке“ и Сава центра.
Међутим, и пре него што је дошло до званичног покретања процеса приватизације Апотеке „Београд“ представници Савеза самосталних синдиката Београда (СССБ) су на недавно одржаном Социјално-економском савету Београда (СЕС) покренули иницијативу да ова установа остане у јавном власништву.
Ипак, представници послодаваца и Града у локалном СЕС-у нису били одушевљени овим предлогом, како се наводи у саопштењу синдиката након састанка градског СЕС-а: „Представници Уније послодаваца су одбили да учествују у радној групи будући да не виде који допринос овој иницијативи могу да дају. Представници градске власти Београда су начелно подржали ову иницијативу, са оградом да се град Београд већ налази у процесу приватизације Апотеке „Београд“, те да у том смислу нема логике да сада подржавају и ову иницијативу.“
Фото: Машина
Председник СССБ-а Драган Тодоровић за Машину каже да је Апотека „Београд“ део јавног здравственог система Србије:
Видели смо у претходном периоду да јачањем приватног сектора у здравству, здравље постаје роба. Тржиште, као и свако друго, па тако, они који имају новца одлазе у привате клинике, а они који немају иду у државни систем.
Наш саговорник сматра да су апотеке како део државног система корективни фактор на тржишту лекова.
Оне Раде са малом маржом и у интересу грађана. Без јавних апотека то постаје класично тржиште са само једним параметром – профит. Ко има новца, купиће лек, ко нема гледаће у излог! Као што је познато, лек на рецепт може да се добије и у приватним апотекама. Е сад, замислите ситуацију без јавних апотека, јер приватне апотеке немају тај корективни фактора, па подигну цене за 20%! Знате ли Ви колико је то новца из буџета РФЗО?! Стотине милиона динара! То значи мање новца за болнице, за опрему, за плате доктора, за домове здравља… Сигуран пут да добијемо лошу здравствену услугу и да она буде прескупа и недостижна за обичног грађанина који ради за минималну плату од 30.000 динара. Као што видите, проблем је врло комплексан, упозорава Тодоровић.“
Према мишљењу Тодоровића потенцијална приватизација апотека не значи нужно и проблем у снабдевању грађана лековима. Међутим, он подсећа да је поред саме снабдевености најширим спектром лекова, како на рецепт, тако и у слободној продаји, Апотека „Београд“ позната по најразвијенијем систему магистралне израде лекова, односно посебне израде лекова за појединачне пацијенте. Како каже наш саговорник: „тај начин израде нећете наћи ни у једној приватној апотеци“.
Тржиште лековима је стабилно у смислу снабдевености. Међутим, сигурни смо да ће приватизацијом апотека доћи и до поскупљења лекова. Сетите се да смо на почетку пандемије заштитне маске плаћали 200 динара, онда их је држава ограничила на 120, а данас их има по цени 15 до 20 динара, каже Тодоровић за Машину.
Апотека „Београд“ поседује мрежу од 124 апотеке које се налазе у свим београдским општинама а у њима ради нешто више од 1000 људи. Темељи ове установе су постављени још средином 19. века, а оснивачка права, па тако и располагање имовином, су 2007. године са Републике пребачена на Град Београд.
Председник скупштине града Београда, као ни директорка Апотека „Београд“ нису одговорили на наша питања до закључивања овог текста тако да нисмо могли да сазнамо да ли ће и када званично започети процес приватизације апотека. Оно што се могло раније видети у медијима јесте да из града прижељкују сценарио који смо могли видети у Новом Саду а то је стављање јавне установе под концесију.