Поводом 27. априла – Дана Савеза самосталних синдиката Србије, у Новом Саду је одржана свечана седница Већа СССС, на којој је обележено 119 година постојања наше организације.

Седници су, поред чланова Већа, Статутарног и Надзорног одбора, председника самосталних синдиката и већа на територији, присуствовали и угледни гости.

Након што су чланови хора Основне школе „Славко Родић“, из Бачког Јарка, прваци Србије на Републичком такмичењу хорова основних школа, отпевали химну и Интернационалу, приказан је филм у којем су сажети историјат и садашњост наше организације, и приказани путокази којима ће у будућности ићи највећа и најбројнија синдикална централа у Србији.

Добродошлицу у Нови Сад, европску престоницу културе и реновирану салу Радничког дома „Светозар Марковић“, “симбола синдикалног организовања у том граду”, пожелео је председник Савеза самосталног синдиката града Новог Сада и општина, Владимир Гвозденовић.

“Обележавајући 119 година СССС, јубилеја којим се мало ко у Србији може похвалити, званично отварамо и нашу Велику салу, као круну свега онога што смо урадили у овој згради последњих неколико година, заједно са хостелом и рестораном, који су на располагању нашим члановима за едукације”.

Данас је, према његовим речима, тешко и чак опасно бавити се синдикатом у Србији, али је у исто време изазовно и надасве часно.

“Срећни смо што се залажемо за боље услове рада и веће зараде грађана Србије и сваки наш успех, ма колико се неком чини мали, нас испуњава великим задовољством и поткрепљује нам веру да се залажемо за праве вредности”, рекао је Гвозденовић, изразивши уверење да се нашем синдикату мора повратити углед какав и заслужује, јер то доказује свакодневним радом.

Уручивши највише признање тог синдиката – Првомајску награду – Синдикалној организацији самосталног синдиката Лиер Цорпоратион, Ђурђици Црвенко, Бојану Светеку, Сандри Ћоћкало и Роберту Штефанидесу, Гвозденовић је рекао да се тиме указује, пре свега, поштовање онима који су у данашње време храбри и посвећени синдикалном послу.

Захваливши се синдикалним колегама и гостима што су присуством увеличали нашу свечаност, председник СССС Љубисав Орбовић је грађанима Новог Сада и синдикалним колегама честитао на овогодишњој титули европске престонице културе, „јер град не чине зграде, мостови и путеви колико год значајни они били, већ људи који у њему живе и који га свакодневно граде, чувају и оплемењују својим знањем, љубављу, талентом и ентузијазмом“.

Данас, према његовим речима, одајемо признање великом броју пожртвованих синдикалних активиста, са задатком да, упркос изазовима и препрекама, следимо пут наших предака и боримо се за поштовање и већа права радника, за боље зараде, за безбедан рад у здравој радној и животној средини.

„У почетку радничког и синдикалног покрета, за свако достигнуто право, право на организовање, краће радно време, веће наднице, бољу заштиту на раду, годишњи и дневни одмор и право на лечење, радници су се изборили штрајковима, окупљањима, протестима, па и жртвама. Нажалост, и данас се поново боримо за основна права, чак права која су наши преци у прошлом веку изборили“.

Орбовић је упозорио да је у прошлој години 70 радника страдало на радном месту, чиме се, нагласио је, демантују честе тврдње да је радна снага највреднији ресурс који држава има.

„Демографски подаци већ дуго су поражавајући, низак наталитет, висок морталитет, нација која стари, а велики број младих, радно способних одлази из земље. Упозоравали смо на ниске плате, непоштовање права радника, мануелне послове без могућности усавршавања и напредовања, што је довело до масовнијих емиграција, због чега смо данас приморани да радну снагу увозимо“.

Орбовћ указује да су последице криза, али и промовисање флексибилизације рада као модела за раст запослености већ увелико видљиве, кроз пораст броја нетипичних послова, пре свега раст броја оних који раде од куће, али и других облика несигурних послова који доводе до раста броја сиромашних.

„Минимална зарада после неуспелих преговора и неприхватања нашег предлога, одлуком владе, у септембру прошле године, увећана је за 9.4%, а њена примена је започела у јануару ове године. Дакле, рачуница је проста, инфлација је и пре почетка примене ’појела’ ово увећање“.

И право на слободно удруживање, иако Уставом загарантовано, данас је угрожено укључујући драстичне примере изричите забране синдикалног организовања.

„Најновији изум су уговори о раду, чијим се потписивањем новозапослени обавезује да се неће укључити у синдикат, али и све чешћа корпорацијска правила којима се синдикат забрањује. Циљ овакве борбе против формирања синдиката јесте даље умањење свих права радника, без могућности да се организовано штите“.

Синдикат је, према речима Орбовића, имао велика очекивања од социјалног дијалога, „али он је само привид да се наша реч чује“.

„У једно сам сигуран, напад на радничка права не може водити Србију, нити било коју државу напред. Нема напретка без истинског социјалног дијалога равноправних партнера, без колективних уговора, пристојне зараде која обезбеђује живот, без безбедног рада у здравој радној и животној средини, без поштовања рада и радника“.

„Оно што нам нико не може одузети је право да се боримо, да сваки дан упозоравамо, тражимо, да своје незадовољство исказујемо пред Владом Србије и министарствима, пред седиштима послодаваца, пред фабрикама у којима се крше права, не поштује Устав и закони Републике Србије“.

„Није довољно да бољу будућност желимо или сањамо, већ је морамо сами градити и борити се за њу. Градити је достојанственим радом и борити се свим средствима синдикалне борбе“, закључио је Орбовић, позвавши све синдикалисте да се придруже Савезу самосталних синдиката Србије у Лесковцу, на обележавању Међународног дана рада.

На свечаној седници су, традиционално, уручена највиша признања Савеза самосталних синдиката Србије – „27. април“. Овогодишњи добитници признања су Савез самосталних синдиката Војводине, Самостални синдикат пољопривреде, прехрембене, дуванске индустрије и водопривреде Србије, Компанија МАГНА СЕАТИНГ доо Оџаци и Драган Јекић, постхумно.

Председник Орбовић је добитницима уручио признања Савеза, као и брату Драгана Јекића, а у име лауреата су се захвалили Горан Милић и Мајкл Колер.

Седница, чији је конферансије био Бошко Петров, из Синдиката Новог Сада, завршена је поруком да Савез самосталних синдиката Србије остаје и у будућности борац за права радника и свих грађана Србије и да, резултат тих активности, мора бити боља Србија.