Држава је донела 68 мера за сузбијање сиве економије, а сакупљање рачуна и извлачење лутрије је само једна од њих, јер Србија, осим Бугарске, има највећи проценат сиве економије у бруто домаћем производу (БДП) у региону, рекао је данас државни секретар у Министарству државне управе и локалне самоуправе Србије Жељко Ожеговић.
Он је на округлом столу "Неформална економија и синдикати" истакао да сива економија у Србији чини око 30 одсто БДП-а, док је у Бугарској 33 одсто.
"Донели смо Закон о инспекцијском надзору како би појачали борбу против сиве економије и како би инспекција могла да улази и контролише и нерегистроване фирме што до доношења тог закона није могло, што је било апсурдно", рекао је Ожеговић.
Медју најважнијим мерама за сузбијање црног тржишта, према његовим речима, је јачање и обука инспекције и формирање и техничке инфраструктуре.
Додао је да је од почетка примене мера за сузбијање сиве економије забележемо да је у августу прошле и априлу ове године скочио проценат регистрованих фирми за 72 одсто, док је у просеку проценат новорегистрованих предузећа повећан за око 14 одсто.
Представник Уније послодаваца Србије Славенко Гргуревић рекао је да је сива економија последица тешких услова пословања и великих намета медју којима је 499 парафикалних дажбина.
"У новембру прошле године 80.000 послодаваца није било платило порез, а 90.000 фирми је било у блокади. Привреда је прошле године дуговала 133 милијарде динара, а са каматама 146 миијарди", рекао је Гргуревић.
Потраживања се, према његовим речима, наплаћују у року од 150 дана и у таквим условима "инспектори још и затварају фирме".