Поводом Дана Савеза самосталних синдиката Србије, на Свечаној седници, одржаној данас у београдској Дворани дома синдиката, додељена су највиша признање која се дају појединцима и организацијама за постигнуте изузетне резултате у афирмацији улоге и допринос развоју Савеза.
Овогодишњи добитници признања су Ранка Мишић, председница Савеза синдиката Републике Српске, Драгиша Голубовић, председник Самосталног синдиката естрадних уметника и извођача Србије и Драган Илић, председник Синдикалне организације Самосталног синдиката металаца Србије Застава оружје.

РАНКА МИШИЋ, председница Савеза синдиката Републике Српске и дугогодишња синдикална активисткиња, представља симбол отпора и храбрости, не само у својој земљи, већ и у региону.
Она је допринела развоју социјалног дијалога и афирмисању улоге синдикалног покрета и јачању сарадње синдиката на простору бивше Југославије и стварању хуманијег друштва у региону.
Њена упорност да се по сваку цену чује глас радника подстиче и остале синдикате да наставе беспоштедну борбу за боље сутра.
Ова наставница српског језика и књижевности се у борбу за права радника упустила сасвим случајно, када је од директора затражила својих седам зарађених, а не исплаћених плата.
Залагање за своју зараду је од тог тренутка прерасло у тешку и неизвесну борбу за плате за сваког радника, свако радно место и правду.
Прво као предводник просветних радника Бањалуке, који су касније, предвођени Ранком Мишић, формирали синдикални покрет у сектору образовања, да би убрзо након тога био основан први грански синдикат у Републици Српској – Синдикат образовања, науке и културе, који је Ранка предводила у два мандата.
Заједно са својим колегама организовала је велики број штрајкова, а борбу за достојанство и права радника наставила је на функцији председнице Савеза синдиката Републике Српске, на коју је изабрана 2005. године.
Док је водила Синдикат образовања, Ранка Мишић је успоставила регионалну сарадњу са синдикатима региона у циљу солидарности и размене искустава.
Са Савезом самосталних синдиката Србије, који јој је био узор у раду, успостављена је прва сарадња, која је резултирала потписаним Споразумом и одржавањем заједничких седница два председништва.
Ранка Мишић је дала велики допринос и у формирању Регионалног савета синдиката „Солидарност“.
Посебно је важан документ који је усвојен у Републици Српској, који и данас представља окосницу у раду тог савета, а тиче се размене искустава, узајамне подршке и предлога синдикалних политика које су важне за све раднике.
ДРАГИША ГОЛУБОВИЋ ГОЛУБ постиже вишедеценијске изузетне резултате у остваривању и заштити економског и социјалног положаја естрадних уметника и извођача Србије, развоју социјалног дијалога и колективног преговарања, закључивању колективних уговора, а посебно на пријему и организовању нових чланова и афирмисању улоге Савеза самосталних синдиката Србије.
Од 1990. године, када је са сарадницима основао Самостални синдикат естрадних уметника и извођача Србије, непрекидно доприноси побољшању економског, социјалног и укупног друштвеног положаја чланства.
Његову енергичност, знање и способност да артикулише проблеме и интересе запослених у тој делатности препознало је чланство које га већ 33 године бира за председника тог синдиката, али и шира друштвена заједница и јавност, која активности у области естрадно-музичке делатности поистовећује са Драгишом Голубовићем.
Активности на изради посебног колективног уговора за радно ангажовање естрадно-музичких уметника и извођача у угоститељству уродиле су плодом већ после неколико година од оснивања Самосталног синдиката естрадних уметника и извођача Србије. Тако је Голубовић 1997. године, с представницима Привредне коморе Србије, потписао први колективни уговор којим су регулисана међусобна права и обавезе естрадно музичких уметника и извођача и послодаваца који су их радно ангажовали.
Континуитет у закључивању колективних уговора од тада се до данашњих дана наставља и представља један од ретких примера успешног социјалног дијалога у приватном сектору, чиме су естрадно-музички уметници и извођачи успели, не само да заштите своја права, већ да их из године у годину унапређују и побољшавају.
И, упркос у последње време свеприсутном тренду дерогирања колективних уговора уопште, Влада Србије на сваке три године доноси одлуку о проширеном дејству посебног колективног уговора за радно ангажовање естрадно-музичких уметника и извођача у угоститељству.
У сталном фокусу овог синдиката и личном ангажовању Драгише Голубовића су и активности на иницијативама за измене и допуне Закона о раду, Закона о култури и другим законским и подзаконским актима, који доприносе побољшању економског и социјалног положаја чланова синдиката.
То је посебно дошло до изражаја у периоду пандемије, када су, уз лично ангажовање Голубовића и помоћ Савеза, сви естрадно музички уметници и извођачи који самостално обављају ову делатност добили финансијску помоћ од државе у условима када нису могли да наступају и да остварују приходе.
Поред редовних активности, Самостални синдикат естрадних уметника и извођача Србије је, у сарадњи с градским и општинским већима Савеза самосталних синдиката Србије, организовао највећу хуманитарну акцију у историји естраде под називом „Песмом за лек”. Од концерата, који су од 1992. до 1995. године организовани у 25 градова широм земље, прикупљено је средстава у вредности од милион немачких марака, која су употребљена за куповину лекова и медицинске опреме за здравствене установе у тим градовима.
Драгиша Голубовић и синдикат на чијем је челу, заједно са Савезом естрадно-музичких уметника Србије и под сталним покровитељством Савеза самосталних синдиката Србије, од 2018. сваке године успешно организују Сабор народне музике Србије, који је постао препознатљива и најзначајнија манифестација која негује и промовише традиционални народни мелос наше земље.
Један од симбола радничке борбе је ДРАГАН ИЛИЋ, председник Синдикалне организације Самосталног синдиката металаца Србије Застава оружје.
Давно је овај дугогодишњи прекаљени заштитник интереса радника, али и фабрике у којој ради, превазишао оквире своје фирме и града за које живи и бори се.
Нема већег и озбиљнијег протеста и штрајка у Крагујевцу и Србији у којем није био учесник или предводник, што као председник своје организације и Штрајкачког одбора или као учесник бројних манфестација Савеза самосталних синдиката Србије, које је подржавао са више стотина својих сабораца.
Од 1977. године, када се запошљава у фабрици, почиње његов синдикални рад, прво као члан, да би у три мандата био биран за председника Синдикалне организације Застава оружје, која је, као и њен лидер, добитник признања за најбољу синдикалну организацију Савеза самосталног синдиката Србије за 2014. годину.
Илић је потписник и два колективна уговора у свом предузећу.
Чланство у бројним већима и одборима га додатно обавезује – у Већу Савеза самосталних синдиката Србије и Већу Крагујевца, Градском одбору металаца Крагујевца и Региону Централна Србија.
У више наврата је биран за члана Управног и Надзорног одбора фабрике испред запослених, а од 2016. године је заступник друштвеног капитала у Скупштини Застава оружје.
Током синдикалног рада пратиле су га и тешкоће, које би многе његове саборце зауставиле на том путу, али не и Илића.
Суспензије и отказ уговора о раду, кривичне пријаве и бројна суђења нису га омеле, већ само ојачале да настави свој трновити синдикални пут.
Председник Орбовић је добитницима уручио признања Савеза, а у име лауреата се захвалила Ранка Мишић.