Иако су послодавац и запослени дужни да поштују достојанство једни других, све више је оних који на суду траже заштиту од злоставлјања на радном месту. На Вишем суду у Беграду тренутно се води око 600 таквих спорова. Подаци кажу да злоставлјач може да буде послодавац, али и колега.
Према важећем Закону о раду, против таквих особа популарно названих "мобери" могуће је поднети тужбу суду.
Већ осам година Г. П. тужи се са предузећем у коме ради више од 20 година. Каже да му не дају ни посао а основну плату који треба да прими умањују му, како истиче, за 50 одсто.
"То се зове синдром "празног стола", значи идете на посао, а не дају вам да нешто радите. Сви се према вама понашају безобразно, дрско и бахато. Онда имате избор или да се померите одатле и одете на неко друго место, што нисам хтео или да одлучите да се борите", прича Г. П.
Београдском удружењу "Но мобинг" неделјно се јави најмање двоје лјуди тражећи подршку и помоћ од, како кажу, понижавања, застрашивања или омаловажавања претпоставлјених или колега.

Психолог Вера Контић каже да је мобинг психолоско насилје над запосленима и настаје у домену комуникације.
"Настаје у том ингнорантском ставу према запосленом. То су често гласине које се преносе, лажне квалификације неке особе, умањивање њеног доприноса, недозволјавање да обавлја свој посао. Постоји начин да се докаже постојање мобинга иако он није тако очигледан за околину", рекла је Контићева.
Стручњаци саветују да се пре подношења тужби добро проучи Правилник о правилима понашања послодавца и запосленог. Ту су тачне одредбе на основу којих радник може да се жали за мобинг, али пре тужбе, савет је и мирно решавања спора.
Адвокат Милорад Пањевић каже да код послодавца треба да постоје лјуди који су задужени за медијацију, за мирнмо решавање спора.
"Мислим да је јако важна и улога синдиката. Закон је из 2010. године, и са аспекта законодавства је млад закон. Треба нам времена да тај закон заживи и да дођемо до судске пракесе која би била јасна и везана за било коју одредбу тог закона - да имамо богату праксу.
Тај закон је резултата неких 200 година искуства у капитализму, а ми смо тек шест година у том закону", објаснио је Пањевић.
Они који не пријаве мобинг, углавном траже други посао јер су судски исходи углавном неповолјни за њих.
"Особа која је покренула тужбу за мобинг остаје веома често без посла у току самог поступка. Показује се у ствари став да је насилник и далје заштићен", каже Вера Контић.
Уколико се утврди мобинг, казна за мобере је од десет до 800.000 динара, а може да се води и поступак за надоканду душевног бола.
Извор: РТС