МИНИСТАРСТВО ЗА РАД, ЗАПОШЉАВАЊЕ БОРАЧКА И СОЦИЈАЛНА ПИТАЊА
Г. Александар Вулин, министар
ИНСПЕКТОРАТ ЗА РАД
Г. Бојан Јоцић, директор
ПРЕДМЕТ: Кршење одредаба Закона о раду
Послодавци не исплаћују зараде запосленима (чл.12)
и не достављају обрачун зараде и накнаде зараде (чл. 121)
Поштовани,
Послодавци у Србији масовно крше Закон о раду, тако што не исплаћују зараде и не достављају запосленима обрачун зараде и накнаде зараде („платни листић“).
Наиме. према чл. 12 Закона о раду (цитат) „Запослени има право на одговарајућу зараду у складу са Законом и општим актом, односно уговором о раду“, а према чл. 121 "Послодавац је дужан да запосленом приликом сваке исплате зараде и накнаде зараде достави обрачун.”
Репрезентативне синдикалне централе у Србији, Савез самосталних синдиката Србије и УГС НЕЗАВИСНОСТ, имајући у виду праксу послодаваца у Србији и ранија кршења одредаба Закона о раду. још приликом израде новог текста Закона о раду, указивали су на могуће проблеме које могу донети „платни листићи“ као „извршне исправе”.
Прсдвиђања синдиката су се, нажалост, обистинила, те је сада постала масовна појава или правило да послодавци који не исплаћују зараде не дају ни обрачун - платне листиће, тако да запослени имају још већи проблем да остваре Уставом и Законом гарантовано право и наплате своја потраживања проистекла из радног односа.
У случају да се залослени обрати Инспекцији за рад према члану 270. Закона о раду (цитат) "Инспектор рада поднеће захтев за покретање прекршајног поступка ако нађе да је послодавац, односно директор или предузетник. повредом закона или других прописа којима се уређују радни односи извршио прекршај."
Дакле, Инспскција рада може поднети прекршајну пријаву уколико послодавац не поштује одредбе Закона о раду, али нема овлашћења да прмнудним пугем наплати зараде, тако да чак и кад се према члану 273. Закона наплати новчана казна послодавцу, то истовремно није никаква гаранција да хе запослсни наплатити своја потраживања.
Закон дефинише (цитат): Новчаном казном од 800.000 до 2.000.000 динара казниће се за прскршај послодавац са својством правног лица:..
...
ако није исплатио зараду, односно минималну зараду (чл. 104. и 111);
ако није исплатио зараду у новцу, осим у случају из члана 45. овог закона (члан 110);
ако запосленом не достави обрачун зараде у складу са одредбама овог закона (члан 121)“
Дакле, држава по основу казни пуни буџет и стимулисана је да их наплати што внше од послодавца. Залослени, са друге стране, нити може да дође до своје зараде од послодавца, нити из поменутих средстава које држава прмкупља у буџет.
Залослени може да ангажује адвоката и даље у судском поступку, покуша да наплати потраживање по основу зараде и накнаде зараде ШТО се, у пракси, претвара у потпуно неизвестан поступак. Наиме, тек када суд донесе пресуду, по основу тужбе поднсте против послодавца, покреће се поступак принудног извршења. Вселики бпој је оних који ни не покрену поступак, те послодавац у највећем броју случајсва, присваја зараду коју нње исплатио.
Наведено масовно кршење Закона о раду указује на велику системску грешку у примени чл. 121, 270. и 273. Закона о раду, те сматрамо да је неопходно хитно изналажење решења за настали проблем са којим се не суочавају само запослени већ и држава.
У свом обраћању у јулу месецу ове године, УГС НЕЗАВИСНОСТ, у чему их је подржао и СССС, су од надлежног Министарства тражили да се одмах и ефикасно интервенише на решавању овог проблема или ће репрезентативне синдикалне централе бити приморане да тај проблем подигну на виши ниво и траже његово решавање на седници Социјално-економског савета Републике, што је и учињено.
Обраћамо Вам се, поново, заједно у нади да ће Министарство и његови надлежни органи и службе, посебно Инспскторат за рад одрадити свој део посла и обезбедити поштовање законских одредби и њихову примену у пракси.