Током прошле године Инспекторат за рад обавио је 35.103 контроле у области радних односа и утврдио 2.215 случајева који се односе на проблеме са исплатом плата и накнада радницима. На основу тих налаза, Министарство рада, запошлјавања, борачке и социјалне политике је против 1.976 послодаваца поднело захтев за покретање прекршајног поступка и то управо зато што радницима нису исплатили плату.
У неким случајевима једна пријава против директора фирме односила се на проблеме са платама и по неколико десетина радника. Према подацима Министарства рада, највише проблема са платама правили су директори у производњи метала, машина, обуће, хране, али на листи проблематичних су и газде у грађевинарству, угостителјству и трговини.

Законски несавесне газде могу бити кажњене новчано, али то не значи да ће радници аутоматски добити своје зарађене и неисплаћене плате. Наиме, према закону, казна у случају неисплаћивања плата износи од 800.000 динара па до два милиона динара за правно лице и још између 50.000 и 150.000 динара за одговорно лице у фирми. Казна за предузетнике је између 300.000 и 500.000 динара.
Међутим, чак и да држава наплати ове новчане износе од одговорних лица и фирми не мора да значи да ће радницима бити исплаћене заостале плате. У том случају радницима остаје могућност да наплату потраже на суду или уз помоћ извршителја, али под условом да имају документацију о неисплаћеним зарадама. Постојање обрачунског листа је услов и за наплату заостале плате пред судом.
Због тога што је послодавци не издају обрачунски листић, мада су обавезни то да учине чак и онда када немају новац за плату, многи радници не могу судски да наплате своју зараду. То је и разлог због којег радници не могу да се обрате извршителјима, који би уз постајање документације и доказа могли за кратко време, уз одређену провизију, да наплате дуговања на име плата. Када би радници имали доказе о неисплаћеним платама и валјану документацију било би доволјно да је дају извршителју, а он има могућност да, чак и уз продају имовине, извуче новац за запослене.
Спор око неисплаћених плата може се решити, мада наши радници о томе нису доволјно обавештени. Проблем може да реши и Републичка агенција за мирно решавање радних спорова. Преко ње послодавци и запослени, било у јавном било у приватном сектору, могу бесплатно да реше сваки радни спор, па и неисплаћене плате. Реч је о вансудском, алтернативном виду решавања радних спорова који је предвиђен Законом о мирном решавању радних спорова и који постоји већ целу деценију.
Поступци у којима се тражи мирно решење, када су у питању индивидуални спорови између послодавца и запосленог, покрећу се или заједничким предлогом или предлогом једне стране Агенцији, која у овом другом случају, позива другу страну да се изјасни да ли прихвата мирно решавање спора. То, пак, значи да радник, који се жали због тога што није добио плату, уз посредовање Агенције може директно да се договори са газдом о датуму и начину исплате. Поступком за мирно решавање радног спора руководи арбитар, и што је најважније раднике то ништа не кошта.
Према статистичким подацима у Србији је тренутно у току 40.000 радних спорова који се воде пред судовима, док је за 10 година рада Агенције учешће мирителја и арбитра било затражено у свега 13.500 случајева, За разлику од судског поступка, који се покреће тужбом уз плаћање судске таксе, овај је потпуно бесплатан и не захтева ангажовање адвоката. Такође, даје странама у спору могућност договора око динамике исплате неисплаћених дуговања.
Током прошле године Агенција за мирно решавање радних спорова, покренула је 322 радна спора, од којих су 292 индивидуална и 30 колективна радна спора. Поводом уговарања и исплате минималне зараде пред Агенцијом је покренуто 158 поступака, док је поводом других накнада из рада и по основу рада покренуто 63 поступка. Агенција је посредовала у преговорима за седам штрајкова и 22 поступка поводом заклјучивања, измене, допуне или примене колективног уговора.
Извор: Дневник