Пандемија короне, која већ предуго траје, променила је свет, животе и навике људи, начин рада и комуникације, моделе сарадње и пословања. Економска криза, проузрокована закључавањем, изолацијом, смањеним обимом производње, пропадањем предузећа и читавих грана производње, оставља несагледиве последице.

Прекарни рад постаје свакодневица, а отказе деле мејловима и смс порукама. Уговори се потписују на месец или нешто више дана, а након тога не продужавају, „лизинг“ агенције све више имају посла са радником, као главном робом за трговање, запослени „својевољно“ потписују „бланко отказе“...

Закони се мењају губећи сваки смисао и душу. Радницима се нуде усмени или писани уговори, којима нису регулисана њихова основна права из рада. Синдикат се и даље гледа као на „нужно зло“, чији се захтеви за поштовање права радника оцењују као кочница развоју и игноришу.

Отказе добијају и жене које су остале у другом стању, запослени се незаконито премештају на лошије плаћена и неадекватна радна места. Све је више примера отпуштања због синдикалне активности или због обелодањивања детаља о крађи и корупцији у предузећима.

Може ли се неолибералном капитализму чији је једини циљ профит одупрети нека снага иза које ће стати радни човек?

Одговор је може, синдикат.

Јер, синдикат је био и остао ослонац радничкој класи и истински борац за бољи и праведнији свет.

Зато, на наш и ваш празник, Међународни дан рада, поново спречени да се традиционално окупимо, са својих радних места или од куће, подигнимо глас како би нас сви јасно чули и разумели.

Покажимо да, иако је пандемија обуставила многе уобичајене активности, борба за радничка права неће мировати.

Да нећемо стати док не докажемо послодавцима и држави да без радника нема напретка, јер радници су ти који стварају, граде, уче и лече.
Да ћемо се оштро супротставити сваком покушају да оправдани, али и орочен рад из дневних соба и трпезарија у сопственим домовима, постане правило појединих послодаваца и да уговори о раду на неодређено постану само изузетак.

Покажимо одговорност за своје породице и колеге, поштујући препоруке наших хероја, лекара у првим борбеним редовима у црвеним зонама, јер борба за живот и здравље се наставља.
И не заборавимо, само удружени, јединствени и солидарни можемо се изборити за већа права, боље услове рада и веће зараде, за бољу будућност Србије у којој расту наша деца.

Свим радницима и њиховим породицама желимо добро здравље и срећан Међународни дан рада.

Савез самосталних синдиката Србије